Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. 401-00-116/2023-07 od 21.2.2023
Ugovor o delu uređen je Zakonom o obligacionim odnosima ( čl. 600-629 ), čija je primena u nadležnosti Ministarstva pravde.
Prema članu 199. Zakona o radu, poslodavac koji je pravno lice ili preduzetnik može da sa određenim licem zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavaca. U ovom slučaju ugovor o delu zaključuje se u pisanom obliku, saglasno članu 199. stav 4. Zakona o radu.
Prema tome, Zakonom o radu nije uređen ugovorno-pravni odnos koji je dat u primeru Ministarstva finansija, tj. zaključivanje ugovora o delu između dva fizička lica koji nemaju registrovanu delatnost, te stoga se na ova lica ne primenjuje ni obaveza zaključivanja pisanog ugovora o delu iz člana 199. stav 4. Zakona o radu.
Sa aspekta propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju činjenica da postoji ugovorni odnos po osnovu koga se obavlja neki posao je dovoljna da bi se lice koje obavlja posao smatralo osiguranikom, nezavisno od načina na koji je ugovor zaključen (pisani, usmeni, ugovor po pristupu i slično).
Naime, članom 12. stav 1. tačka 3) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, … i 138/22) utvrđeno je da su osiguranici samostalnih delatnosti lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu, a nisu osigurani po drugom osnovu.
Dakle, status osiguranika i sve obaveze koje iz toga slede, proizlaze iz činjenice postojanja ugovornog odnosa i ostvarene naknade po tom osnovu. Način na koji je ugovor zaključen kao ni to da li lice sklapa ugovor i obavlja poslove za pravno ili fizičko lice nisu od uticaja na utvrđivanje statusa osiguranika.
(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. 401-00-116/2023-07 od 21.2.2023)
