Članstvo u sindikatu ne pruža zaposlenom apsolutnu zaštitu od otkaza ugovora o radu, već samo zaštitu od diskriminacije i štetnog postupanja zbog sindikalnog statusa ili aktivnosti. Ukoliko postoje zakonom propisani razlozi za prestanak radnog odnosa, zaposleni koji je sindikalni predstavnik ili član sindikata nalazi se u istom pravnom položaju kao i ostali zaposleni.
Iz obrazloženja:
Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može prestati radni odnos ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za njegovim radom ili dođe do smanjenja obima posla.
Članom 188. Zakona o radu propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu niti da stavi zaposlenog u nepovoljniji položaj zbog njegovog članstva u sindikatu ili sindikalnih aktivnosti, a teret dokazivanja da otkaz nije posledica sindikalnog delovanja je na poslodavcu.
Sud se pozvao i na standarde Međunarodne organizacije rada (Konvencija MOR broj 135), kojima se garantuje zaštita sindikalnih predstavnika od štetnih posledica zbog njihovog statusa ili aktivnosti.
Međutim, u konkretnom slučaju sud je utvrdio da je do prestanka radnog odnosa došlo isključivo zbog organizacijskih i ekonomskih promena kod poslodavca, uključujući ukidanje radnog mesta i čitave službe u kojoj je tužilja radila, kao i sprovođenje programa rešavanja viška zaposlenih koji je prošao propisanu proceduru.
Pošto je poslodavac dokazao da je otkaz posledica objektivnih organizacionih promena, a ne sindikalne aktivnosti zaposlenog, sud je zaključio da nije došlo do povrede zabrane diskriminacije iz člana 188. Zakona o radu.
Takođe je utvrđeno da je postupak sproveden zakonito, uključujući donošenje odgovarajućih akata, konsultacije sa sindikatom i isplatu otpremnine.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 2435/22 od 6. 4. 2023)
