U prekršajnoj praksi često se javlja pitanje: od kog trenutka počinje da teče rok zastarelosti kod prekršaja u vezi sa tehničkim pregledom vozila – da li od isteka šestomesečnog roka za tehnički pregled ili od momenta kada je vozilo zaista učestvovalo u saobraćaju bez ispunjenog uslova.
Vrhovni sud je zauzeo jasan stav: relevantan trenutak nije datum isteka roka za tehnički pregled, već dan kada je vozilo faktički učestvovalo u saobraćaju suprotno zakonu.
U konkretnom slučaju, preduzetnik je omogućio da teretno vozilo učestvuje u saobraćaju nakon isteka zakonskog roka, dok je vozač upravljao tim vozilom bez obavljenog redovnog šestomesečnog tehničkog pregleda.
Sud je ukazao da se prekršaj ne vezuje za „pasivni“ trenutak isteka roka, već za aktivno ponašanje – učestvovanje vozila u saobraćaju nakon što su ispunjeni zakonski uslovi za zabranu korišćenja.
Kako se navodi u obrazloženju:
„Vreme izvršenja prekršaja jeste dan kada je vozilo učestvovalo u saobraćaju nakon isteka više od 15 dana od zakonom propisanog roka, a ne dan kada je istekao rok za tehnički pregled.“
Ovakvo tumačenje ima direktan uticaj i na računanje zastarelosti, jer se početak roka vezuje za dan stvarnog učestvovanja u saobraćaju, a ne za raniji, formalni datum isteka tehničkog pregleda.
Zbog toga je sud zaključio da u konkretnom slučaju apsolutna zastarelost nije nastupila, jer se rok računa od dana vožnje vozila, a ne od isteka šestomesečnog perioda.
Vrhovni sud je, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, na osnovu člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima navedeni zahtev odbio kao neosnovan.
(Presuda Vrhovnog suda, Kzz Pr 18/23 od 14. 6. 2023)
