Zakon o radu Republike Srbije, u članu 197, reguliše mogućnost zaključenja ugovora za obavljanje privremenih i povremenih poslova. Ovi poslovi se karakterišu time što ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, a mogu ih obavljati određene kategorije lica. Na osnovu ovog zakonskog okvira, poslodavac ima pravo da zaključi ugovor sa nezaposlenim licem, zaposlenima koji rade nepuno radno vreme, korisnicima starosne penzije, kao i sa članovima omladinskih i studentskih zadruga.
Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova mora biti zaključen u pisanom obliku, što je propisano Zakonom o radu. Ovaj članak jasno definiše koji subjekti mogu biti angažovani na takvim poslovima, ali takođe usmerava pažnju na specifične uslove koji se odnose na njihove statusne karakteristike, kao i na privremenu i povremenu prirodu samih poslova.
Kategorije lica koja mogu obavljati privremene i povremene poslove:
- Nezaposlena lica – mogu biti angažovana na poslovima koji ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
- Zaposleni na nepuno radno vreme – mogu biti angažovani na dodatnim poslovima do punog radnog vremena.
- Korisnici starosne penzije – mogu obavljati ove poslove, ali isključivo ako su korisnici starosne penzije (ne i invalidske ili porodične penzije).
- Članovi omladinskih i studentskih zadruga – mogu obavljati poslove u skladu sa Zakonom o zadrugama, a ovo je posebno bitno za osobe mlađe od 30 godina.
Priroda privremenih i povremenih poslova
Prema Zakonu o radu, privremeni i povremeni poslovi su oni poslovi koji se obavljaju kratkotrajno i ne podrazumevaju stalno angažovanje. Ovi poslovi mogu biti kontinuirani ili se obavljaju s vremena na vreme, ali u svakom slučaju ne mogu trajati duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Ovo ograničenje ima za cilj da zaštiti od zloupotrebe angažovanja radne snage na poslovima koji bi mogli postati stalni radni odnosi, čime bi se izgubio karakter privremenog i povremenog angažovanja.
Interpretacija presude Apelacionog suda u Kragujevcu
Apelacioni sud u Kragujevcu, u presudi Gž1 364/2023 od 4. avgusta 2023. godine, izdao je jasnu interpretaciju zakonskih odredbi u vezi sa privremenim i povremenim poslovima. U ovoj presudi, sud je naglasio da „predmet ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova mogu biti isključivo oni poslovi koji su po svojoj prirodi privremeni, odnosno povremeni, dakle takvi da se obavljaju kratkotrajno (u kontinuitetu ili s vremena na vreme) i to tako da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini“.
Takođe, sud je naglasio da je za pravilnu primenu zakona neophodno da se, pored ograničenja trajanja angažovanja na 120 radnih dana, poslodavac uveri da angažovani radnik ne obavlja stalne poslove. Ako bi angažovanje radnika prešlo u stalno, to bi značilo da poslodavac obavlja redovnu zapošljavanje, čime bi izgubio karakter privremenog i povremenog angažovanja, što bi predstavljalo povredu zakonskih normi.
Ova presuda potvrđuje da je važno pažljivo razlikovati privremene i povremene poslove od stalnih radnih odnosa. U slučaju neslaganja sa zakonskim okvirom, posledice mogu biti pravne prirode za poslodavce koji ne poštuju zakon.
Poslodavci moraju obratiti pažnju na trajanje angažmana i prirodu poslova koje angažuju privremene radnike.
IZVOR: Zakon o radu /Apelacioni sud u Kragujevcu, presuda Gž1 364/2023 od 4. avgusta 2023. godine
