Zakon o izvršenju i obezbeđenju jasno definiše kada i kako počinje izvršenje, granice izvršenja i ulogu javnog izvršitelja i suda u sprovođenju postupka.
1. Početak sprovođenja izvršenja (čl133)
-
Izvršenje na osnovu izvršne isprave može početi pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju.
-
Izvršenje na osnovu verodostojne isprave sprovodi se nakon pravnosnažnosti rešenja, osim kada je rešenje doneto na osnovu menice, kada može početi odmah.
Ova pravila omogućavaju efikasnost u postupku, ali i zaštitu prava izvršnog dužnika.
2. Granice izvršenja
-
Izvršenje se sprovodi isključivo u granicama koje je odredilo rešenje o izvršenju.
-
Sud ili javni izvršitelj ne mogu proširiti izvršenje izvan onoga što je naznačeno u rešenju.
3. Namirenje poverioca pre pravnosnažnosti
-
Izvršni poverilac može da se namiri i pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave.
-
Međutim, nepokretnosti ili pokretne stvari koje se koriste za namirenje ne mogu biti prodate pre pravnosnažnosti rešenja.
Ovo pravilo štiti imovinu izvršnog dužnika od prerane prodaje, ali omogućava poveriocu delimično ili privremeno namirenje.
4. Sprovođenje izvršenja – javni izvršitelj i sud
-
Javni izvršitelj započinje izvršenje kada preduzme prvu radnju izvršenja predviđenu zakonom, u skladu sa sredstvom izvršenja.
-
Ako je sud isključivo nadležan, on preuzima sprovođenje izvršenja po službenoj dužnosti, takođe od prvog koraka definisanog zakonom.
5. Dužnost posredovanja
-
Javni izvršitelj je dužan da posreduje između stranaka kako bi se postiglo sporazumno namirenje izvršnog poverioca.
-
Posredovanje doprinosi bržem i mirnijem rešenju, smanjuje potrebu za prinudnim radnjama i štedi vreme i troškove stranaka.
IZVOR: Zakon o izvršenju i obezbeđenju
