U slučaju neispunjenja obaveze kupca iz ugovora o prodaji sa zadržavanjem prava svojine u ovlašćenju je prodavca da zahteva isplatu ili vraćanje stvari.
Iz obrazloženja
Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i da je bio u obavezi da primeni član 540. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da je ugovoreno da je roba do konačne isplate u svojini prodavca, i da je tužilac prvo trebao da postavi tužbeni zahtev za povraćaj stvari, a kasnije ako navedeno nije moguće da tužbom zahteva naknadu štete. Tačno je da su parnične stranke ugovorile prodaju sa zadržavanjem prava svojine do konačne isplate, međutim zadržavanje prava svojine predstavlja isključivo pravo, odnosno ovlašćenje prodavca da se u slučaju neizmirenja novčanog dela obaveze opredeli da li će sudskim putem tražiti naplatu duga ili da li će tražiti povraćaj stvari. Takođe, potpisivanjem ugovora o prodaji tuženi se obavezao da će za isporučenu robu platiti tužiocu ugovorenu cenu u skladu sa ispostavljenim fakturama.
(Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž 1898/2020 od 06.10.2022. godine)
