Vrhovni sud je u rešenju Rev. 8610/24 od 5. februara 2026. godine zauzeo stav da se pravo svojine na nepokretnosti ne stiče samim poništajem tapije niti upisom u katastar nepokretnosti, ukoliko ne postoji zakonom predviđen osnov sticanja svojine.
U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac stekao pravo svojine nakon poništaja tapije i upisa u katastar nepokretnosti.
Međutim, Vrhovni sud je ukazao da poništaj tapije sam po sebi ne proizvodi sticanje prava svojine.
Kako se navodi u odluci:
„Poništajem tapije … tužilac nije stekao svojinu na nepokretnostima, niti je to pravo stekao upisom svog prava svojine u katastar nepokretnosti ukoliko do toga nije došlo na osnovu pravnog posla sa prethodnim vlasnikom koji je usmeren na prenos prava svojine.“
Sud je podsetio da član 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa predviđa više načina sticanja svojine, dok je za sticanje na osnovu pravnog posla, saglasno članu 33. istog zakona, neophodan i upis u javnu knjigu.
Vrhovni sud je ocenio da u postupku nije utvrđena odlučna činjenica na koji način je tužilac stekao pravo svojine, zbog čega je zaključak nižestepenih sudova bio preuranjen.
Istovremeno, sud je naglasio da promena vlasnika ne utiče na položaj hipotekarnog poverioca, jer hipoteka predstavlja stvarno pravo koje tereti nepokretnost bez obzira na to ko je njen vlasnik.
Izvor: Rešenje Vrhovnog suda Republike Srbije, Rev. 8610/24 od 5. 2. 2026. godine.
