Vrhovni sud zauzeo je stav da supružnik ne može samostalno raspolagati nepokretnošću koja predstavlja zajedničku imovinu stečenu tokom trajanja braka, čak ni nakon faktičkog prestanka zajednice života ili razvoda braka, ukoliko prethodno nije izvršena deoba zajedničke imovine.
U presudi Rev. 13816/23 od 6. februara 2025. godine, Vrhovni sud je potvrdio da prestanak zajednice života ne menja pravnu prirodu imovine stečene tokom trajanja braka. Raspolaganje takvom imovinom bez izričite ili prećutne saglasnosti drugog supružnika može dovesti do ništavosti pravnog posla.
Činjenice konkretnog slučaja
Tuženi je tokom trajanja bračne zajednice zaključio ugovor o kupoprodaji apartmana na Divčibarima površine 34 m², po kupoprodajnoj ceni od 20.000 evra, i kao kupac bio upisan kao vlasnik nepokretnosti.
Nakon faktičkog prestanka zajednice života i razvoda braka, tuženi je ugovorom o poklonu od 27. februara 2019. godine predmetni apartman poklonio maloletnom sinu svoje vanbračne partnerke.
Međutim, tužilja nije dala saglasnost za otuđenje nepokretnosti, niti je bila obaveštena o nameri zaključenja ugovora o poklonu, zbog čega nije postojala ni njena prećutna saglasnost.
Porodični zakon Republike Srbije, propisuje da zajedničku imovinu supružnika čini imovina koju su stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku.
Odredama istog Zakona propisano je da supružnici zajedničkom imovinom upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, dok supružnik ne može samostalno raspolagati svojim neopredeljenim udelom niti ga opteretiti pravnim poslom među živima.
Porodični zakon propisuje da posebnu imovinu čini imovina stečena nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava.
Ključni stavovi Vrhovnog suda: Presuda Vrhovnog suda Rev. 13816/23 od 6. februara 2025. godine.
Vrhovni sud je ocenio da sporni apartman predstavlja zajedničku imovinu bivših supružnika, jer je stečen tokom trajanja bračne zajednice i nije pribavljen na način koji bi ga svrstao u posebnu imovinu tuženog.
Sud je posebno naglasio:
„Prestanak zajednice života ne menja pravnu prirodu onoga što je stečeno u toku trajanja bračne zajednice koje ima karakter zajedničke imovine.“
Dalje, sud je ukazao da zajednička imovina obuhvata ne samo prihode ostvarene radom, već i indirektan doprinos supružnika kroz vođenje domaćinstva, staranje o deci, brigu o imovini i stvaranje uslova za rad drugog supružnika.
Vrhovni sud nije prihvatio navode tuženog da je apartman kupio sredstvima stečenim nakon odvojenog života, budući da je utvrđeno da je nepokretnost stečena u vreme trajanja bračne zajednice, koja je faktički prestala tek u februaru 2017. godine, dok je brak formalno razveden 2018. godine.
Sud je potvrdio i stav nižestepenih sudova da supružnici, sve do deobe zajedničke imovine, nemaju određene idealne ili realne udela na pojedinim stvarima.
U obrazloženju se navodi:
„Svojim neopredeljenim udelom u zajedničkoj imovini supružnik ne može raspolagati, niti ga može
Imajući u vidu da je tuženi raspolagao nepokretnošću iz nepodeljene zajedničke imovine bez saglasnosti tužilje, Vrhovni sud je zaključio da je ugovor o poklonu ništav u delu kojim je raspolagano njenim udelom od jedne polovine.
Sud je primenio Zakon o obligacionim odnosima, prema kojem je ništav pravni posao koji je suprotan prinudnim propisima.
Ova presuda potvrđuje dosledan stav sudske prakse da faktički prestanak zajednice života ne menja pravni režim imovine stečene tokom braka.
Istovremeno, odluka predstavlja upozorenje da upis jednog supružnika kao jedinog vlasnika nepokretnosti ne znači automatski da je reč o njegovoj posebnoj imovini.
Sve dok zajednička imovina nije podeljena sporazumno ili sudskom odlukom, njome se može raspolagati isključivo uz saglasnost oba supružnika.
Izvori:
- Presuda Vrhovnog suda Rev. 13816/23 od 6. februara 2025. godine.
- Porodični zakon
- Zakon o obligacionim odnosima
