Vrhovni sud je u presudi Rev. 1569/25 od 19. novembra 2025. godine zauzeo značajan stav u vezi sa postojanjem pravnog interesa za podnošenje tužbe za utvrđenje: Potvrdio je da naslednik ima pravo da traži sudsko utvrđenje ukupnog zbira nasleđenih suvlasničkih udela čak i kada je izvršen upis u katastarsku evidenciju, ukoliko taj upis nije konačno razrešio pitanje njegovog stvarnog obima prava.
Pravni interes kao uslov za tužbu za utvrđenje
U konkretnom slučaju sporno je bilo da li tužilac ima pravni interes za vođenje parnice radi utvrđenja ukupnog suvlasničkog udela na pomoćnoj zgradi broj 5, imajući u vidu da je u katastru već bio evidentiran njegov udeo.
Drugostepeni sud smatrao je da tužilac nema pravni interes jer je već upisan kao držalac sa određenim suvlasničkim delom. Međutim, Vrhovni sud nije prihvatio takav stav.
Kako se navodi u obrazloženju presude:
„Pravni interes je procesna pretpostavka o kojoj sud vodi računa po službenoj dužnosti i po prigovoru stranaka do zaključenja glavne rasprave i bitno je da postoji u trenutku donošenja odluke o osnovanosti tužbenog zahteva.“
Sud je podsetio da su uslovi za podnošenje tužbe za utvrđenje propisani članom 194. stav 2. Zakona o parničnom postupku, prema kojem tužilac mora imati pravni interes za pružanje ovakvog vida pravne zaštite.
Nasleđivanje kao osnov sticanja prava svojine
Vrhovni sud je ukazao i na član 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojim je propisano da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.
Predmet spora odnosio se na utvrđenje ukupnog suvlasničkog dela koji je tužilac nasledio na osnovu pravnosnažnih ostavinskih rešenja iza smrti svoje majke i sestre po majci.
Analizom naslednopravnih odnosa sud je utvrdio da je tužilac:
- od majke nasledio 20/64 dela,
- od sestre nasledio 16/64 dela,
što ukupno iznosi 34/64, odnosno 17/32 u odnosu na celu pomoćnu zgradu broj 5.
Zašto je pravni interes postojao?
Posebno značajan deo obrazloženja odnosi se na status katastarskog upisa.
Vrhovni sud je utvrdio da je rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 24. novembra 2022. godine dozvoljen upis držaoca u korist tužioca sa delom od 34/64. Međutim, istovremeno je naglašeno da to rešenje nije konačno u odnosu na ranije rešenje po kojem je tužilac bio upisan sa udelom od 6/16, odnosno 12/32.
Upravo zbog toga, prema oceni suda, nije bilo mesta zaključku da je pitanje tužiočevog suvlasničkog dela već definitivno rešeno.
Vrhovni sud je izričito naveo:
„Zato je pogrešan pravni stav drugostepenog suda da je tužilac već uknjižen sa udelom od 6/16, odnosno 12/32 na pomoćnoj zgradi broj 5, pa tužilac ima pravni interes da se u ovoj parnici utvrdi ukupan zbir nasleđenih udela tužioca kao zakonskog naslednika.“
Ova odluka potvrđuje važan procesnopravni princip da postojanje određenog upisa u javnoj evidenciji ne isključuje automatski pravni interes za vođenje parnice radi utvrđenja prava, ukoliko između evidentiranog stanja i stvarnog obima prava postoji pravna neizvesnost.
Presuda istovremeno naglašava da se pravni interes ne ocenjuje formalno, već kroz pitanje da li sudska odluka može doprineti potpunoj zaštiti prava stranke i otklanjanju postojeće pravne nesigurnosti.
U situacijama kada postoji više osnova sticanja prava po osnovu nasleđivanja i kada katastarska evidencija ne daje konačan odgovor o ukupnom obimu naslednih udela, naslednik može zahtevati sudsko utvrđenje svog ukupnog suvlasničkog dela.
Izvor: Presuda Vrhovnog suda Republike Srbije Rev. 1569/25 od 19.11.2025. godine.
