Vrhovni sud je u presudi Rev. 6378/22 od 25. septembra 2024. godine zauzeo stav da ulaganja u stan i poboljšanje uslova stanovanja ne predstavljaju osnov za sticanje prava svojine ukoliko se radi o adaptaciji postojećeg objekta, a ne o dogradnji ili nadziđivanju kojim nastaje novi poseban deo zgrade.
U konkretnom slučaju tužilac je tvrdio da je dugogodišnjim korišćenjem i ulaganjima u stan stekao pravo svojine. Međutim, sud je utvrdio da je stan koristio kao zakupac na osnovu ugovora zaključenog sa poslodavcem, te da izvedenim radovima nije povećana površina stana, već su samo poboljšani uslovi stanovanja.
Vrhovni sud je ukazao da:
„Dogradnjom ili adaptacijom tuđeg ili suvlasničkog građevinskog objekta ne stiče se pravo svojine, osim ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno.“
Sud je posebno naglasio da pravo svojine može izuzetno nastati dogradnjom ili nadziđivanjem posebnog dela zgrade, ali samo pod određenim uslovima.
„Dogradnjom ili nadziđivanjem posebnog dela zgrade, savestan graditelj stiče pravo svojine na poseban deo zgrade samo ako je vlasnik znao za gradnju i nije se tome protivio.“
Kako je u konkretnom slučaju reč o adaptaciji, a ne o dogradnji ili nadziđivanju, sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine po tom osnovu.
Vrhovni sud je odbacio i mogućnost sticanja svojine održajem, ističući da tužilac nije bio savestan držalac jer je znao da stan koristi kao zakupac na osnovu ugovora, a ne kao vlasnik.
Ova odluka potvrđuje stav sudske prakse da samo ulaganja u tuđu nepokretnost, pa čak ni višegodišnje korišćenje stana, ne dovode sama po sebi do sticanja prava svojine. Za nastanak svojine neophodno je postojanje zakonskog osnova, ugovora ili drugih uslova propisanih Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Izvor: Presuda Vrhovnog suda Republike Srbije Rev. 6378/22 od 25. 9. 2024. godine.
