Vrhovni kasacioni sud je u presudi Rev. 1491/21 od 2. juna 2021. godine zauzeo stav da se rokovi zastarelosti za zahtevanje zaostavštine primenjuju isključivo na sporove između lica koja se pojavljuju kao naslednici istog ostavioca, dok se ne mogu primenjivati kada se pravo nasleđa ostvaruje prema licima koja nisu u naslednopravnom odnosu sa ostaviocem.
Polazeći od člana 139. tada važećeg Zakona o nasleđivanju, sud je ukazao da se propisani rokovi odnose samo na držaoce zaostavštine koji svoju državinu zasnivaju na naslednopravnom osnovu.
U obrazloženju je navedeno:
„Institut zastarelosti prava na nasleđivanje primenjuje se samo kod nasledničkih tužbi između lica koja se kao pretpostavljeni naslednici istog ostavioca spore o pravu na nasleđe.“
Sud je naglasio da:
„U svim drugim slučajevima kada se pravo nasleđa ostvaruje prema licu koje nije pretpostavljeni naslednik i koje stvari drži po nekom drugom osnovu, propisani rokovi u kojima zastareva pravo zahtevati zaostavštinu ne mogu se primeniti.“
U konkretnom slučaju tužilja je svoje pravo izvodila iz nasleđa iza svoje majke, dok tuženi nisu bili naslednici istog ostavioca. Zbog toga spor nije imao karakter nasledničke tužbe, već svojinske tužbe za utvrđenje prava svojine na pokretnim stvarima.
Vrhovni kasacioni sud zaključio je da:
„Rokovi iz člana 139. Zakona o nasleđivanju odnose se na sanaslednike istog ostavioca, a ne i na treća lica koja nisu ni u kakvom naslednopravnom odnosu sa ostaviocem ili njegovim naslednikom.“
Zbog toga tužilja nije izgubila pravo da kao jedini zakonski naslednik zahteva ono što je njena pravna prethodnica posedovala u trenutku smrti, pa je njen zahtev za utvrđenje prava svojine ocenjen kao osnovan.
Ova presuda potvrđuje važnu razliku između nasledničke tužbe i svojinske tužbe. Rokovi zastarelosti iz člana 139. Zakona o nasleđivanju primenjuju se samo u sporovima između naslednika istog ostavioca. Kada se pravo ostvaruje prema trećim licima koja nisu naslednici tog ostavioca, ne primenjuju se posebni naslednopravni rokovi zastarelosti, već pravila koja važe za zaštitu prava svojine.
Izvor: Presuda Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije Rev. 1491/21 od 2. 6. 2021. godine.
