Vrhovni kasacioni sud zauzeo je stav da zaposleni ne može istovremeno imati radni odnos kod dva poslodavca, osim u slučajevima koje izričito predviđa član 41 Zakona o radu.
Sud podseća da zakon dozvoljava rad kod drugog poslodavca samo zaposlenom koji kod prvog poslodavca radi sa nepunim radnim vremenom, kako bi ostvario puno radno vreme.
U konkretnom slučaju, tužilja je tvrdila da je nastavila da radi i nakon što je 31. maja 2013. godine odjavljena sa osiguranja kod tužene firme. Međutim, sud je ukazao da su obustava isplate zarade i prestanak uplate doprinosa bili jasni pokazatelji da joj je radni odnos faktički prestao.
Vrhovni kasacioni sud ocenio je da sama činjenica da poslodavac nije doneo posebno rešenje o prestanku radnog odnosa nije od presudnog značaja, jer je tužilja „svakako saznala za povredu svog prava” kada su prestale isplate i doprinosi.
Predmet je vraćen na ponovno odlučivanje kako bi se dodatno utvrdilo koje je poslove tužilja eventualno obavljala nakon odjave sa osiguranja i po čijim nalozima.
Izvor: Rešenje Vrhovni kasacioni sud, Rev2 3480/22 od 27. aprila 2023.
