Vrhovni kasacioni sud je u presudi Rev. 4028/21 od 10. juna 2021. godine zauzeo stav da pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neispunjenja ugovornih obaveza ne pripada samo primaocu izdržavanja, već pod određenim uslovima i njegovim zakonskim naslednicima.
U konkretnom slučaju tužilac je zahtevao raskid ugovora tvrdeći da davalac izdržavanja nije ispunjavao ugovorene obaveze prema primaocu izdržavanja, uključujući brigu o njegovom životu, lečenju i sahrani.
Sud je podsetio da je članom 194. Zakona o nasleđivanju propisano da se davalac izdržavanja obavezuje da primaoca izdržavanja izdržava, brine o njemu do kraja života i nakon smrti ga sahrani.
Od posebnog značaja je stav suda:
„Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretni pravni posao, tako da bez obzira što Zakon o nasleđivanju ne propisuje izričito da raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze mogu da traže naslednici primaoca izdržavanja, ovo ovlašćenje zakonskih naslednika proizilazi iz člana 124. Zakona o obligacionim odnosima.“
Prema oceni suda, zakonski naslednici imaju pravni interes za raskid ugovora jer bi u slučaju raskida mogli naslediti imovinu koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.
Međutim, u konkretnom slučaju tužbeni zahtev nije usvojen. Sud je utvrdio da je davalac izdržavanja više od dvadeset godina živeo u vanbračnoj zajednici sa primaocem izdržavanja i da je u skladu sa njihovim dogovorom izvršavao ugovorene obaveze, uključujući pripremu hrane, pranje veša, negu i svakodnevnu pomoć.
Vrhovni kasacioni sud je zaključio da:
„Tužena je takve svoje ugovorne obaveze izvršavala.“
Sud je posebno ocenio da neispunjavanje obaveze sahrane nije bilo posledica krivice davaoca izdržavanja, jer nije bio obavešten o smrti primaoca izdržavanja.
Ova odluka potvrđuje da naslednici primaoca izdržavanja mogu pokrenuti postupak za raskid ugovora zbog neispunjenja ugovornih obaveza.
Istovremeno, sudska praksa naglašava da se raskid može tražiti samo kada je dokazano bitno neizvršavanje ugovorenih obaveza, a ne kada je davalac izdržavanja svoje obaveze faktički izvršavao u skladu sa načinom života i dogovorom ugovornih strana.
Izvor: Presuda Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije Rev. 4028/21 od 10. 6. 2021. godine.
