Vrhovni kasacioni sud je u presudi Prev. 65/21 od 28. aprila 2021. godine zauzeo stav da dete ne može tražiti utvrđenje prava svojine po osnovu održaja pozivajući se na vreme tokom kojeg je nepokretnost držao njegov roditelj, ukoliko je roditelj još živ i ako je dete nepokretnost koristilo u njegovo ime.
Sud je podsetio da je održaj originaran način sticanja prava svojine, za koji su kod nepokretnosti potrebni savesna državina i protek zakonom propisanog vremena. Prema članu 30. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, u vreme potrebno za održaj može se uračunati i vreme državine pravnog prethodnika.
Međutim, ključni stav suda glasi:
„Deca ne mogu tražiti da se utvrdi da su vlasnici nepokretnosti po osnovu održaja i da im se u vreme potrebno za održaj uračuna i vreme za koje je njihov roditelj držao predmetnu nepokretnost, ako im je roditelj još živ i ako su oni nastavili da nepokretnost drže u ime roditelja.“
U konkretnom slučaju utvrđeno je da je predmetnu nepokretnost najpre koristila tužiočeva baba po osnovu udovičkog izdržavanja, a zatim je u državinu stupio tužiočev otac, koji je zajedno sa tužiocem koristio zemljište.
Vrhovni kasacioni sud ocenio je da tužilac nije mogao da se smatra univerzalnim pravnim sledbenikom svog oca, jer je otac još uvek bio živ. Zbog toga se vreme tokom kojeg je otac samostalno držao nepokretnost ne može automatski uračunati u rok potreban da sin stekne pravo svojine održajem.
Sud je posebno naglasio:
„Kako je tužiočev otac još uvek živ, nije tužiočev univerzalni pravni prethodnik, to se u vreme potrebno za sticanje prava svojine održajem tužiocu ne uračunava vreme u kome je njegov otac sam držao nepokretnost.“
Ova odluka potvrđuje da se pravila o uračunavanju državine prethodnika ne mogu primenjivati automatski između roditelja i dece.
Dok je roditelj živ i samostalno nosilac državine, dete nema pravo da u svoje ime zahteva utvrđenje svojine održajem pozivajući se na period državine svog roditelja. Za uspeh takvog zahteva neophodno je da postoji odgovarajući pravni kontinuitet između prethodnog i sadašnjeg držaoca.
Izvor: Presuda Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije Prev. 65/21 od 28. 4. 2021. godine.
