Jedna od značajnijih novina Zakona o parničnom postupku jeste uvođenje vremenskog okvira za sprovođenje postupka, kao mehanizma kojim se obezbeđuje ostvarivanje ustavnog prava na suđenje u razumnom roku.
U skladu sa članom 10 ZPP-a, sud je dužan da postupak vodi bez odugovlačenja, sa što manje troškova i da već na početku odredi vremenski okvir za preduzimanje procesnih radnji.
Vremenski okvir određuje se na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu kada pripremno ročište nije obavezno.
Stranke su dužne da iznesu sve činjenice, predlože dokaze i daju predlog vremenskog okvira, nakon čega sud rešenjem utvrđuje plan vođenja postupka (član 308 ZPP-a).
Ovim rešenjem određuju se broj i termini ročišta, raspored izvođenja dokaza, sudski rokovi i ukupno trajanje glavne rasprave. Sud je obavezan da poštuje utvrđeni vremenski okvir i da spreči svaku zloupotrebu procesnih prava koja bi mogla dovesti do nepotrebnog produžavanja postupka.
U situacijama kada dođe do odlaganja ročišta ili preinačenja tužbe, zakon predviđa mogućnost određivanja novog vremenskog okvira, čime se nastoji očuvati efikasnost postupka i procesna disciplina.
Iako je zakonodavna namera jasna – ubrzanje parničnog postupka i jačanje pravne sigurnosti stranaka – praksa pokazuje da ostvarenje ovih ciljeva u velikoj meri zavisi od organizacionih kapaciteta sudova i njihove opterećenosti brojem predmeta.
IZVOR: Zakon o parničnom postupku
