Više od 50.000 nepokretnosti u državnoj svojini u Srbiji i dalje nema potpuno uređen pravni status, što predstavlja ozbiljan administrativni i razvojni izazov, ali i značajan neiskorišćen budžetski potencijal. To pokazuje najnovija analiza NALED o upisu javne svojine u katastar nepokretnosti.
Društvena svojina i istekli rokovi
Najveći problem odnosi se na oko 16.000 objekata koji su i dalje u katastru evidentirani kao društvena svojina, iako ovaj oblik vlasništva više ne postoji u važećem pravnom sistemu. Pored toga, za dodatnih 30.000 nepokretnosti – od čega su oko 60% poslovni prostori – potrebna je detaljna provera ispunjenosti uslova za upis javne svojine u skladu sa Zakon o javnoj svojini.
Rokovi za usklađivanje i upis nepokretnosti koje koriste lokalne samouprave, javna preduzeća i drugi organi istekli su još 2021. godine, što dodatno komplikuje postupke raspolaganja i upravljanja imovinom.
Popis i strateško upravljanje
Prema preporukama NALED-a, prvi korak je pravno usklađivanje postojećih upisa sa kategorijama prepoznatim Zakonom o javnoj svojini, a zatim izrada sveobuhvatnog popisa nepokretnosti. Nakon toga bi trebalo doneti strateške odluke o tome koje nepokretnosti ostaju u državnom vlasništvu, koje se mogu prodati, a koje dati u zakup.
Direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije NALED-a Dušan Vasiljević istakao je da su pojedine reforme već dale rezultate, uključujući ukidanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine, čime je otvoren prostor za investicije vredne stotine miliona evra, kao i omogućavanje upisa svojine na objektima izgrađenim bez odgovarajuće dozvole, za šta je podneto oko 2,5 miliona prijava.
Državno zemljište kao razvojni resurs
U državnoj svojini sa upisanim korisnicima evidentirano je oko 1,95 miliona katastarskih parcela, ukupne površine veće od 15,6 milijardi kvadratnih metara. Struktura zemljišta značajno varira po regionima:
-
U Beogradu dominira građevinsko zemljište
-
U Vojvodini poljoprivredno zemljište
-
U Južnoj i Istočnoj Srbiji, kao i u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, preovlađuje šumsko zemljište
Poseban razvojni potencijal predstavlja fond od preko 5.000 parcela građevinskog zemljišta u susvojini, ukupne površine oko 51,5 miliona kvadratnih metara, koji zahteva aktivno upravljanje i jasnu investicionu strategiju.
Ciljana konvalidacija
Jedan od mehanizama za rešavanje neusaglašenosti između faktičkog stanja i podataka u katastru jeste tzv. ciljana konvalidacija, uvedena izmenama Zakon o državnom premeru i katastru.
Kako je naveo Miloš Bjelanović iz Republički geodetski zavod, ovaj postupak omogućava olakšan upis prava svojine korišćenjem starijih isprava koje su ranije imale formalne nedostatke. Zahtevi se podnose elektronski, bez dodatnih troškova, a do sada je podneto oko 4.400 prijava. Ne postoji vremensko ograničenje za podnošenje zahteva.
Širi reformski okvir
Na zajedničkoj sednici Saveza za imovinu i investicije i Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, predsednik Kluba i gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić istakao je značaj sistemskih unapređenja u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, uključujući inicijative za faktičku eksproprijaciju, digitalizaciju i jačanje pravne sigurnosti.
Preporuke NALED-a obuhvataju i pravičnije oporezivanje imovine, optimizaciju komasacije poljoprivrednog zemljišta i racionalnije sprovođenje eksproprijacije. Imajući u vidu da se ukupna vrednost ovih nepokretnosti meri stotinama miliona, pa i milijardama evra, jasno je da rešavanje njihovog pravnog statusa predstavlja jedan od ključnih razvojnih prioriteta Srbije.
