Član društva ima pravo da traži uvid i fotokopiranje dokumentacije u onom obliku u kom se ona izvorno nalazi (elektronskom ili pisanom).
Iz obrazloženja
Članom 81. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da član društva ima pravo na pristup aktima i dokumentima društva, u skladu sa odredbama ovog Zakona, dok je stavom 2. istog člana propisano da član društva može pisanim putem zahtevati od društva pristup aktima ili dokumentima društva, uz obavezu dostavljanja podataka koji se odnose na svoje lične podatke kao člana društva, navođenje dokumenata i akata kojima se traži uvid, kao i svrhu za koju se traži uvid, te podatke o trećim licima koji član društva koji traži uvid namerava da saopšti, ako takva namera postoji.
Odredbom člana 241. Zakona o privrednim društvima propisano je da je direktor u obavezi da dokumente i akte iz člana 240. ovog Zakona, finansijske izveštaje društva, kao i druga dokumenta vezana za poslovanje društva ili ostvarivanje prava članova društva stavi na raspolaganje svakom članu društva, kao i ranijem članu društva za period u kojem je bio član društva na njegov pisani zahtev, radi vršenja uvida i kopiranja o svom trošku tokom radnog vremena.
S obzirom na navedeno, nesporno je da predlagač kao član društva sa udelom od 24% ima pravo da izvrši uvid u dokumente, odnosno akte iz člana 240. Zakona o privrednim društvima, te da postoji obaveza protivnika predlagača da mu to i omogući. U ovom postupku bilo je sporno da li je protivnik predlagača u obavezi da predlagaču stavi na uvid dokumentaciju u pisanom obliku ili u elektronskom obliku kako je inicijalno predlagač tražio.
Predlogom za koji je prvostepeni sud naveo da je neosnovan, ali nije odlučio da li usvaja ili odbija zahtev, odbijen je faktički zahtev da se stavi na uvid dokumentacija u izvorom obliku za period od 01.01.2015. godine do 30.09.2018. godine. Kako je predlagač tražio da se dokumentacija dostavi u izvorom obliku, a protivnik predlagača se nije jasno izjasnio da li se dokumentacija u izvorom obliku nalazi u elektronskoj formi ili se nalazi u papirnoj formi, odnosno pisanoj formi, što je bio i nalog drugostepenog suda iz ukidnog rešenja, sledi da protivnik predlagača izbegava da ispuni svoju obavezu, pa kako je predlagač tražio da mu se omogući uvid u dokumentaciju u izvorom obliku, Privredni apelacioni sud nalazi da je takav zahtev osnovan i da je u skladu sa citiranim odredbama Zakona o privrednim društvima.
Protivnik predlagača nije tokom postupka dostavio dokaz da je traženu dokumentaciju dostavio na uvid predlagaču, zbog čega je predlagač i inicirao ovaj postupak, nije se jasno izjasnio koja dokumenta čuva u elektronskom, a koja u papirnom obliku, sledi da je zahtev predlagača za uvid u dokumentaciju u izvorom formi osnovan.
Iz navedenog sledi da je protivnik predlagača u obavezi da dokumentaciju koju čuva u elektronskom obliku u tom obliku i dostavi predlagaču, a dokumentaciju koju čuva u papirnom obliku dostavi predlagaču kopiranu o trošku predlagača, dok akta koja ima u obe forme (i u elektronskoj i u papirnoj) dostaviće predlagaču koji je za predlagača povoljniji.
(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž 385/20 od 29.10.2020. godine)
