U okviru likvidacije društva, postavlja se pitanje da li je neophodno u novčano izraziti celokupnu pokretnu i nepokretnu imovinu likvidacionog dužnika u situaciji kada su svi poverioci namireni u celosti, kada je isplaćena uslovna kamata i kada su akcionarima preneti likvidacioni ostaci u novcu, srazmerno broju akcija.
Pravni okvir
Prema članu 524. Zakona o privrednim društvima, likvidacija društva može se sprovoditi samo kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. Likvidacioni ostatak predstavlja imovinu koja preostaje nakon što su sve obaveze društva izmirene.
Ova imovina se deli članovima društva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka. Iako zakon ne precizira ko donosi ovu odluku, smatramo da je odgovornost na ortačkim komplementarima ili skupštini društva.
Raspodela likvidacionog ostatka
Raspodela likvidacionog ostatka se vrši u skladu sa zakonom, osim ako je osnivačkim aktom, statutom ili jednoglasnom odlukom ortačka, komplementar ili skupština određeno drugačije.
U osnovi, raspodela se vrši srazmerno udelima članova u društvu, osim u slučajevima akcionarskih društava gde akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju pravo na prioritet u raspodeli likvidacionog ostatka. U slučaju spora među članovima društva oko raspodele, likvidacioni upravnik će odložiti raspodelu do pravnosnažnog okončanja spora.
Odgovor na postavljeno pitanje je da zakon ne propisuje obavezu u novčavanju celokupne pokretne i nepokretne imovine likvidacionog duga, osim ako to nije neophodno za potpunu namiru poverilaca. U situaciji kada su svi poverioci već namireni, akcionari mogu zahtevati da se preostala imovina prenese na njih umesto da se unovčava. U takvim slučajevima, odluka o načinu raspodele imovine može biti doneta na osnovu dogovora među članovima društva ili skupštine, uzimajući u obzir sve relevantne pravne i statutarne odredbe.
Izvor: Bilten PАС 3/19
