Univerzitetski profesor je mejlom obavestio svoje saradnike da, zbog ulaska u „fazu tihovanja“, neće moći da komunicira, već da će svu komunikaciju obavljati isključivo putem elektronske pošte.
Šta to znači?
Odluka je doneta jednostrano, bez prethodnog odobrenja institucije, bez pozivanja na zdravstvene razloge i bez ikakvog formalnog pravnog osnova.
Takvo obrazloženje otvorilo je pitanje ne samo profesionalne odgovornosti, već i granica između ličnih uverenja i obaveza koje proizlaze iz rada u javnoj visokoškolskoj ustanovi. Posebno jer se pojam „tihovanja“ koristi kao razlog za izmenu načina rada, iako nema uporište ni u zakonima, ni u verskim običajima, ni u internim aktima univerziteta.
Šta je„tihovanje“?
Tihovanje je duhovna praksa u okviru pravoslavne hrišćanske tradicije, pre svega povezana sa monaškim životom i podvižništvom. Podrazumeva povlačenje iz svetovnog života, ćutanje, molitvu i unutrašnje sabranje, najčešće u manastirskim uslovima i uz blagoslov crkvenih vlasti.
Važno je naglasiti:
- tihovanje nije pravni institut
- nije opšta verska praksa
- ne postoji kao kategorija u pozitivnom pravu Republike Srbije
- ne primenjuje se u okviru redovnog svetovnog rada
Sa stanovišta verske tradicije, tihovanje:
- pripada crkvenom i monaškom poretku
- podrazumeva povlačenje iz svetovnih obaveza
- ne sprovodi se proizvoljno, već uz duhovno rukovođenje i blagoslov
Profesor koji obavlja svetovnu, javnu i obrazovnu delatnost, a nije u monaškom statusu niti je povučen iz društvenog života, ne može se verski utemeljeno pozvati na tihovanje kao osnov za promenu načina obavljanja službenih obaveza. U tom smislu, pozivanje na tihovanje ostaje lična interpretacija bez verskog legitimiteta.
Zakonski aspekt: komunikacija kao radna obaveza
Prema važećim propisima Republike Srbije, univerzitetski profesor ima obavezu:
- aktivnog učešća u nastavnom procesu
- dostupnosti studentima
- saradnje sa kolegama i upravom
- postupanja u skladu sa opštim i pojedinačnim aktima ustanove
Iako je elektronska pošta legitimno sredstvo komunikacije, jednostrano ograničavanje komunikacije isključivo na mejl, bez saglasnosti poslodavca i bez formalnog osnova (bolovanje, odobreno odsustvo, prilagođavanje rada iz zdravstvenih razloga), nema zakonsko utemeljenje i može predstavljati:
- nesavesno obavljanje radnih obaveza
- povredu radne discipline
- osnov za pokretanje disciplinskog postupka
Sloboda uverenja i ličnih opredeljenja jeste ustavno zagarantovana, ali ne može služiti kao osnov za jednostrano menjanje režima rada u javnoj ustanovi.
Akademska odgovornost i prava studenata
Univerzitet nije privatni prostor ličnih odluka. Profesor je nosilac javne i profesionalne odgovornosti, a studenti imaju pravo na dostupnost, neposrednu komunikaciju i kontinuitet nastave.
Svako odstupanje od uobičajenog načina rada mora imati institucionalno, a ne lično opravdanje.
I na kraju: Odluka univerzitetskog profesora da, pozivajući se na „tihovanje“, ograniči komunikaciju isključivo na mejl:
- nema zakonsko uporište
- nije utemeljena u verskim pravilima
- predstavlja ličnu, jednostranu odluku bez institucionalne saglasnosti
Duhovni život je lično pravo svakog pojedinca, ali ne može biti osnov za samovoljno
Pravni izvori
- Ustav Republike Srbije
- član 43 – sloboda veroispovesti
- član 60 – pravo na rad i obaveze iz rada
- Zakon o radu
- član 15 – obaveze zaposlenog
- član 179 – povrede radne obaveze i discipline
- Zakon o visokom obrazovanju
- odredbe o obavezama nastavnika
- prava studenata na dostupnost i kvalitet nastave
- Opšti akti visokoškolskih ustanova
- pravilnici o radu
- kodeksi profesionalne etike
Verski i stručno-teološki izvori
- Pravoslavna enciklopedija / teološka literatura
- pojam tihovanja (isihazam, monaška praksa)
- Srpska pravoslavna crkva – zvanična tumačenja
- duhovni podvig kao deo monaškog ili crkveno blagoslovenog života
