Vrhovni kasacioni sud je potvrdio da ukoliko je okrivljena pravnosnažno oslobođena od optužbe za krivično delo, prestaje postojati neophodan uslov za održavanje rešenja o privremenom oduzimanju imovine.
Drugim rečima, kada nestane osnov sumnje da je lice izvršilo krivično delo iz člana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, sud je obavezan da shodno članu 34. stav 3. istog zakona ukine privremenu meru oduzimanja imovine.
U konkretnom slučaju, Viši sud u Beogradu je prema ranijim rešenjima ostavio na snazi privremeno oduzimanje imovine okrivljene BB, iako je pre donošenja drugostepenog rešenja Apelacioni sud u Beogradu pravnosnažno oslobodio BB od optužbe za pranje novca iz člana 231. stav 4. u vezi stava 1. i 2. KZ i člana 61. KZ.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u ovom slučaju više ne postoje zakonski razlozi za dalje trajanje privremene mere. Zakonske odredbe jasno propisuju da sud, najmanje jednom godišnje, po službenoj dužnosti, preispituje odluku o privremenom oduzimanju imovine i u opravdanim slučajevima može meru ukinuti ili zameniti merom zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom.
Stoga, u skladu sa čl. 34. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, sud je bio dužan da ukine privremeno oduzimanje imovine prema BB, čime je poštovana pravna sigurnost i princip da mera ne može trajati bez osnova.
(Vrhovni kasacioni sud, Kzz OK 45/22 od 2. novembra 2022. godine)
