Sukob nadležnosti u krivičnom postupku

Sukob nadležnosti (Član 35)

Do sukoba nadležnosti dolazi kada:

• Sud kome je predmet ustupljen smatra da nije nadležan, već da je nadležan:

  • sud koji mu je predmet ustupio, ili

  • neki treći sud.

    

U tom slučaju pokreće se postupak za rešavanje sukoba nadležnosti.

🔎 Izuzetak:
Postupak se ne može pokrenuti ako je o žalbi protiv rešenja o nenadležnosti (član 34 stav 1) već odlučio sud koji bi inače bio nadležan da rešava sukob nadležnosti.

Rešavanje sukoba nadležnosti (Član 36)

Sukob nadležnosti rešava:

1. Neposredno viši zajednički sud – za sudove između kojih postoji sukob.

2. Apelacioni sud – kada je sukob između posebnih odeljenja višeg suda na njegovoj teritoriji ili između posebnog i drugog odeljenja istog višeg suda.

3. Vrhovni kasacioni sud – kada je sukob između:

   • posebnih odeljenja istog apelacionog suda, ili

   • posebnog i drugog odeljenja tog apelacionog suda.

Dodatna pravila:

• Pre donošenja odluke, sud mora zatražiti mišljenje javnog tužioca.

• Vrhovni kasacioni sud može po službenoj dužnosti odlučiti i o prenošenju mesne nadležnosti.

• Dok se sukob ne reši, svaki sud mora preduzimati hitne radnje (ako postoji opasnost od odlaganja).

• ❗ Protiv rešenja o sukobu nadležnosti žalba nije dozvoljena.

IZVOR: Zakonik o krivičnom postupku