Vrhovni kasacioni sud u presudi Rev2 754/21 od 7. aprila 2022. godine razmatrao je uslove za sticanje prava na jubilarnu nagradu u državnim organima, sa posebnim osvrtom na pitanje da li je dovoljno postojanje formalnog radnog odnosa ili je neophodan i faktički rad zaposlenog.
U konkretnom slučaju, tužilac je bio preuzet iz privremenih institucija Kosova i Metohije u državni organ, pri čemu mu je utvrđena fiksna zarada, ali nije raspoređen na radno mesto, nije dolazio na posao i nije obavljao radne zadatke, niti mu je obračunavan minuli rad. Formalno je bio u radnom odnosu, ali bez stvarnog radnog angažovanja.
Prvostepeni sud je prvobitno usvojio tužbeni zahtev i smatrao da tužilac ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina rada u radnom odnosu, bez obzira na činjenicu da nije bio faktički raspoređen, ocenjujući da to ne može ići na njegovu štetu.
Međutim, drugostepeni sud, čiji je stav potvrdio i Vrhovni kasacioni sud, zauzeo je suprotno stanovište, ističući da se za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu ne zahteva samo formalni radni odnos, već i stvarno obavljanje rada kod istog poslodavca.
Sud se pozvao na član 44. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, prema kojem se pravo na jubilarnu nagradu ostvaruje za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnim organima, pri čemu se računa radni staž ostvaren kroz faktički rad, a ne samo formalno postojanje zaposlenja.
U obrazloženju je naglašeno da je „ključna odrednica za ostvarivanje ovog prava rad proveden u radnom odnosu“, te da u konkretnom slučaju nije bilo stvarnog rada kod poslodavca, već samo formalnog vođenja u radnom odnosu na osnovu zaključaka Vlade.
Sud je dodatno ukazao da preuzimanje zaposlenog i određivanje fiksne zarade bez obračuna minulog rada ne znači automatsko sticanje svih prava iz radnog odnosa, kao i da neraspoređivanje ne može samo po sebi predstavljati osnov za sticanje prava na jubilarnu nagradu.
Ova presuda potvrđuje strože tumačenje uslova za jubilarnu nagradu u državnoj upravi, uz jasnu distinkciju između:
- formalnog postojanja radnog odnosa, i
- faktičkog obavljanja rada kao uslova za sticanje prava
Izvor: Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije, presuda Rev2 754/21 od 07.04.2022. godine
