Beograd, 8. jun 2023. – Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, potvrdio je da štedna knjižica predstavlja isključivo legitimacioni papir o deponovanim sredstvima, ali da se na osnovu nje ne može bez dalje provere utvrditi poreklo tih sredstava niti da li su ona proistekla iz zakonitih prihoda. Sud je stoga ukazao na obavezu detaljne analize dokaza pri oceni da li deponovana sredstva opravdavaju pretpostavku zakonitosti.
U sporu u kome je predmet bila imovina upućena u postupak trajnog oduzimanja, prvostepeni sud prihvatio je navedene štedne knjižice kao indiciju da je vlasnik tokom devedesetih godina imao značajne uplate (npr. stotine hiljada nemačkih maraka i drugih deviza). Na toj osnovi je zaključio da nije dokazana očigledna nesrazmera između vrednosti određenih nepokretnosti i navedenih zakonom stečenih prihoda, te je odbio zahtev za oduzimanje u delu koji se odnosio na te nepokretnosti.
Apelacioni sud je, međutim, ocenio da je pri takvom zaključku nedostajalo detaljno i argumentovano utvrđivanje činjeničnog stanja: pokazivanje da su sredstva na štednim knjižicama isključivo rezultat prihoda iz radnog odnosa (i to vlasnika i njegove tadašnje supruge) mora biti praćeno konkretnom proverom podataka o boravku i radnom angažmanu u inostranstvu, platnim spiskovima, transakcionim dokazima i drugim relevantnim materijalom. Sud je naglasio da sama štedna knjižica, po svojoj pravnoj prirodi, ne sadrži dokaz o načinu sticanja deponovanih sredstava i da ne može automatski stvoriti pretpostavku njihove zakonitosti.
Praktično, zaključak suda ovako glasi: štedna knjižica može pomoći u dokaznom konstruktu, ali ne rešava pitanje zakonitosti sredstava — za to je neophodna kompleksna i dokumentovana provera porekla uplata i njihove povezanosti sa zakonom dozvoljenim prihodima.
(Izvor: Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Kž-Po1-Toi 1/23 od 8. 6. 2023.)
