Iza nekoliko sekundi kontrole kriju se biometrija, baze upozorenja i elektronska evidencija ulazaka
Pasoš koji predajemo graničnom policajcu na uvid više nije samo dokument sa fotografijom i ličnim podacima. Kada ga službenik skenira, pokreće se niz elektronskih provera čiji je cilj da utvrde autentičnost dokumenta, identitet putnika, pravo na ulazak i eventualna upozorenja u relevantnim bazama. Ipak, to ne znači da policajac jednim skeniranjem dobija kompletan „dosije“ osobe.
Za građane Srbije koji putuju u šengenski prostor ova oblast je posebno značajna jer je tokom 2026. godine evropski sistem kontrole dodatno digitalizovan uvođenjem Entry/Exit Systema – EES, sistema koji elektronski registruje ulaske i izlaske državljana zemalja van Evropske unije na kratkom boravku.
Prvo se proverava sam pasoš
Savremeni biometrijski pasoš nije samo štampana knjižica.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije navodi da srpski elektronski pasoši imaju ugrađen čip u kojem se nalaze lični podaci i fotografija vlasnika. Ti podaci su digitalno potpisani, a digitalni potpis služi za proveru autentičnosti putne isprave.
MUP navodi i da Srbija od 2009. godine izdaje putne isprave druge generacije sa naprednijim sistemom zaštite, uključujući šifrovanu sliku otiska prsta.
Drugim rečima, kada se elektronski pasoš očitava, ne proverava se samo ono što je odštampano na njegovim stranicama.
Elektronski pasoš sadrži podatke koji su digitalno potpisani.
Sistem može da proveri da li podaci koji se nalaze na čipu odgovaraju autentično izdatoj putnoj ispravi i da li je integritet tih podataka očuvan.
To je jedan od razloga zbog kojih je falsifikovanje savremenog pasoša mnogo složenije od jednostavnog falsifikovanja fotografije ili štampane stranice.
Srpski MUP izričito navodi da se digitalnim potpisom potvrđuje autentičnost pasoša.
Fotografija lica i, kada je to predviđeno konkretnim sistemom i postupkom, otisci prstiju mogu da posluže za potvrđivanje identiteta.
U šengenskom sistemu biometrija ima posebno značajnu ulogu. Evropska komisija navodi da SIS može sadržati fotografije, otiske prstiju i otiske dlanova, a da se biometrijski podaci koriste za potvrđivanje identiteta i, u određenim slučajevima, za identifikaciju osobe.
Šta je SIS i šta policajac može da dobije iz tog sistema?
Jedan od najvažnijih evropskih sistema za graničnu i policijsku saradnju jeste Schengen Information System – SIS.
SIS nije baza u kojoj se nalazi kompletan život svakog čoveka koji pređe granicu.
Evropska komisija navodi da SIS sadrži upozorenja o određenim osobama i predmetima, i to samo u unapred definisanim kategorijama.
Među njima su, na primer:
- osobe za kojima je izdat Evropski nalog za hapšenje;
- osobe kojima je odbijen ulazak ili boravak;
- osobe koje se vode kao nestale;
- osobe koje se traže radi određenih sudskih postupaka;
- osobe ili predmeti koji su predmet diskretnih, istražnih ili posebnih provera;
- određeni ukradeni ili traženi dokumenti i predmeti.
SIS može sadržati i fotografije, otiske prstiju, podatke o identitetu i druge informacije povezane sa konkretnim upozorenjem.
Najveća promena za putnike iz Srbije: EES
Za građane Srbije koji putuju u šengenski prostor posebno je značajan Entry/Exit System – EES.
Evropska komisija navodi da je EES od 10. aprila 2026. godine potpuno operativan i da zamenjuje klasično pečatiranje pasoša elektronskom registracijom ulazaka, izlazaka i odbijanja ulaska za državljane zemalja van EU koji dolaze na kratki boravak u zemlje koje koriste sistem.
EES registruje:
- podatke o putniku;
- podatke iz putne isprave;
- biometrijske podatke;
- fotografiju lica;
- otiske prstiju, kada su primenljivi;
- datum i mesto ulaska;
- datum i mesto izlaska;
- odbijanje ulaska.
Do uvođenja EES-a, putnici su mogli da imaju niz pečata na osnovu kojih su službenici procenjivali prethodne ulaske i izlaske.
Sada se ti podaci elektronski evidentiraju.
To omogućava sistemu da preciznije prati koliko je dugo određeni državljanin treće zemlje boravio na teritoriji država koje primenjuju EES.
Jedna od funkcija sistema jeste automatsko otkrivanje osoba koje su prekoračile maksimalno dozvoljeni period boravka.
Evropska komisija navodi da EES upravo omogućava efikasnije prepoznavanje takozvanih „overstayers“, odnosno putnika koji su prekoračili dozvoljeni boravak.
Za putnike kojima je dozvoljen kratkotrajni boravak, pravilo 90/180 predstavlja praktično ograničenje trajanja boravka.
Sa EES-om, evidencija više nije zasnovana prvenstveno na tome da li je službenik pronašao i pravilno protumačio sve relevantne pečate u pasošu.
Ulazak i izlazak se evidentiraju elektronski.
To ne znači da sistem „sam donosi presudu“ o svakoj osobi, već da službenicima daje precizniji elektronski zapis na osnovu kojeg mogu da utvrde relevantne podatke o prethodnim prelascima.
Postoji još jedan važan evropski sistem – Visa Information System (VIS).
VIS je vezan za podatke o vizama.
Njegova svrha je, između ostalog, da omogući nadležnim organima da provere identitet nosioca vize, autentičnost vize i podatke relevantne za vizni postupak.
To je posebno važno kod osoba kojima je za ulazak potrebna viza.
Dakle, SIS, VIS i EES nisu jedan isti sistem.
Svaki od njih ima različitu svrhu i različite vrste podataka.
IZVORI
- Evropska komisija – Entry/Exit System (EES)
European Commission – Entry/Exit System - Evropska komisija – SIS: Alerts and data
European Commission – Alerts and data in SIS - Evropska komisija – SIS: Questions and Answers
European Commission – SIS Questions and Answers - EUR-Lex – Schengen Borders Code, Regulation (EU) 2016/399
EUR-Lex – Schengen Borders Code - MUP Republike Srbije – ePASSPORT
MUP Srbije – ePASSPORT
