U ostavinskoj praksi, nasledni deo preživelog supružnika može biti umanjen u određenim, zakonom propisanim situacijama kada se nasleđivanje vrši u okviru prvog naslednog reda. Reč je o izuzetku od pravila ravnopravne raspodele, koji sud primenjuje uz strogo ispunjenje zakonskih uslova i ocenu opravdanosti u konkretnom slučaju.
Kada dolazi do smanjenja naslednog dela supružnika?
Do smanjenja naslednog dela supružnika može doći kada su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
- kada ostavilac ima potomke kojima preživeli supružnik nije drugi roditelj (npr. deca iz ranijeg braka ili vanbračna deca),
- kada je imovina preživelog bračnog druga veća od naslednog dela koji bi mu pripao pri jednakoj podeli zaostavštine,
- kada sud, na osnovu svih okolnosti slučaja, oceni da je smanjenje opravdano.
U takvoj situaciji, sud može odrediti da potomci ostavioca dobiju nasledni deo koji može biti i do dvostruko veći od dela koji pripada supružniku.
U korist kojih naslednika se može smanjiti deo supružnika?
Smanjenje naslednog dela supružnika može se primeniti kada postoji makar jedno dete ostavioca koje nije zajedničko dete sa preživelim supružnikom, bez obzira na to da li su ostavilac i supružnik imali i zajedničku decu.
Ovo pravo mogu ostvarivati i potomci dece ostavioca, po pravilima predstavljanja.
Kako se utvrđuje imovina supružnika?
Ukupna imovina preživelog bračnog druga obuhvata:
- posebnu imovinu supružnika,
- njegov udeo u bračnoj imovini.
Ako tako utvrđena imovina premašuje vrednost naslednog dela koji bi mu pripao pri ravnomernoj podeli zaostavštine sa potomcima, mogu se steći uslovi za smanjenje njegovog naslednog dela.
Važno je naglasiti da zaostavštinu čini samo imovina ostavioca, koja obuhvata njegovu posebnu imovinu i njegov udeo u bračnoj imovini (po pravilu 1/2). Druga polovina bračne imovine pripada preživelom supružniku i ne ulazi u ostavinsku masu.
Izvor:Nasledno pravo
