Nova naučna studija objavljena u časopisu Frontiers in Marine Science pokazuje da se prosečna veličina srdela (Sardina pilchardus) u Jadranu značajno smanjila tokom poslednjih 20 godina, uglavnom zbog intenzivnog ribolova i promena u životnoj sredini.
Glavni uzroci smanjenja veličine
Analiza podataka iz luka Chioggia i Ancona (2000–2021) korišćenjem generalizovanih aditivnih modela (GAM) pokazuje da antropogeni pritisci, posebno interakcija između ribolovnog napora (broj aktivnih brodova) i dugoročnih klimatskih promena, objašnjavaju najveći deo smanjenja prosečne veličine srdela.
Prekomerna eksploatacija ostaje primarni uzrok smanjenja, iako je nominalno smanjen broj brodova, jer tehnološki napredak (jači motori, GPS, sonari) povećava efektivnu ribolovnu moć. Temperatura mora ima sekundarnu ulogu: optimalna za rast srdela je do 20°C, dok iznad toga dolazi do smanjenja rasta zbog povećanih metaboličkih potreba i ograničene hrane.
Sezonski ribolov u Chioggii (severni Jadran) dodatno pojačava pritisak na srdelu, dok u Anconi (centralni Jadran) više se lovi inćun. Srdela pokazuje složenije reakcije na pritisk severnog Jadrana u poređenju sa inćunom, ali obe vrste pate od prekomerne eksploatacije još od 1980-ih i 1990-ih.
Upravljanje i budući koraci
Opšta ribarska komisija za Mediteran (GFCM) sprovodi višegodišnji plan upravljanja, uključujući postepeno smanjenje ulova (5–9% godišnje od 2022–2024), zabranu ribolova tokom mresta i ograničenja flote. Od 2025. godine, godišnji ulovi biće određeni prema stanju zaliha.
Studija naglašava potrebu za ekosistemski pristup, koji integriše istorijski pritisak, tehnološke promene i klimatske faktore radi oporavka zaliha.
Posledice smanjenja srdela
Manja srdela smanjuje prinose i povećava cenu po kilogramu, što je dovelo do pada broja ribarskih brodova u italijanskim lukama i krize u sektoru (pad ribolova od 29% u periodu 2018–2021).
Smanjenje veličine ribe utiče i na lanac ishrane, jer predatori gube hranu, a smanjuje se i kontrola zooplanktona, dodatno pogoršana smanjenim dotokom reka poput Po.
Hrvatski ulovi srdela rastu zbog brojnih uzgajališta tune, što dodatno opterećuje zalihe i smanjuje količinu srdela dostupnu na maloprodajnom tržištu.
Detaljnije informacije o istraživanju dostupne su u originalnoj studiji.
