Vrhovni sud Srbije razjasnio je odnos umišljaja i nehata kod krivičnih dela iz oblasti bezbednosti saobraćaja, ističući da se za postojanje težeg oblika dela neophodno različito psihičko stanje učinioca u odnosu na radnju i posledicu.
Prema stavu suda, za krivično delo iz člana 297. stav 2. Krivičnog zakonika, koje se odnosi na teške posledice u saobraćaju, teža posledica (smrt jednog ili više lica) mora biti prouzrokovana iz nehata, dok se osnovno delo može izvršiti i sa umišljajem i iz nehata.
Sud se pozvao na odredbu člana 27. KZ, prema kojoj je moguće postojanje teže posledice uz strožiju kaznu samo ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, osim ako su ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.
U obrazloženju presude navodi se:
„Postojanje krivičnog dela iz člana 297. stav 2. KZ moguće je isključivo ukoliko učinilac u odnosu na težu posledicu postupa iz nehata.“
U konkretnom slučaju, okrivljena je upravljala vozilom pri izrazito neprilagođenoj brzini i bez poštovanja osnovnih saobraćajnih pravila, čime je svesno ugrozila bezbednost saobraćaja i pristala na tu opasnost – što predstavlja umišljaj u odnosu na osnovno delo.
Međutim, u odnosu na posledicu – smrt jednog lica i teške telesne povrede drugih – sud je utvrdio da je postupala iz nehata, jer je bila svesna mogućnosti nastupanja posledice, ali je olako držala da do nje neće doći.
Vrhovni sud je zaključio da je upravo takva kombinacija subjektivnog odnosa – umišljaj prema radnji i nehat prema posledici – pravno relevantna za primenu težeg oblika dela iz člana 297. stav 2. KZ.
Ovim je potvrđeno da se u saobraćajnim krivičnim delima pažljivo razlikuje psihički odnos učinioca prema radnji i prema posledici, što direktno utiče na kvalifikaciju dela i visinu kazne.
Izvor: Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kzz 918/23 od 13. 9. 2023.
