U vremenu u kojem se granice između stvarnosti i njene interpretacije sve češće preispituju, književnost ostaje jedan od retkih prostora dubljeg razumevanja sveta. Upravo tim pitanjima bavi se prof. dr Maja D. Antić, vanredni profesor na Departmanu za nemački jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Naučni rad prof. dr Maje D. Antić posvećen je nemačkoj književnosti i kulturi 19. i 20. veka, kao i proučavanju odnosa književnosti i stvarnosti, dok se njen nastavni i institucionalni angažman vezuje za osnivanje i razvoj savremene germanistike u jugoistočnoj Srbiji. Autor je brojnih naučnih radova i monografije, učesnik međunarodnih konferencija, rukovodilac naučnih projekata i aktivno posvećena mentorskom radu.
Sa profesorkom Antić razgovaramo o naučnom putu koji spaja različite kulturne prostore, o osnivanju germanističkih studija u Nišu i o tome zašto je književnost važna za razumevanje savremenog sveta.
Germanistika u Nišu ima specifičan razvojni put. Koliko je bilo važno obnoviti tu tradiciju?
Germanistika u Nišu nastavlja tradiciju koja u ovom regionu postoji još od sredine dvadesetog veka. Na Višoj pedagoškoj školi u Nišu, u periodu od 1950. do 1971. godine, školovane su generacije nastavnika nemačkog jezika koje su značajno oblikovale obrazovni prostor jugoistočne Srbije.
Vremenom je postao sve izraženiji nedostatak stručnog kadra, posebno u oblasti nastave nemačkog jezika. Osnivanjem Departmana za nemački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu 2017. godine, posle gotovo pet decenija prekida, obnovljen je kontinuitet germanističkih studija u Nišu i stvoren stabilan akademski okvir za obrazovanje novih kadrova.
Pored jezičkih kompetencija, studenti stiču znanja iz oblasti književnosti, kulture, prevođenja i interkulturalne komunikacije, uz mogućnost profesionalnog usmeravanja ka obrazovanju, kulturi, medijima, izdavaštvu, prevodilaštvu i različitim oblicima međunarodne saradnje. Studentima je time otvoren širok spektar profesionalnih mogućnosti.
Aktivno ste učestvovali u osnivanju Departmana za nemački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Koliko je to bio izazovan proces?
Učešće u osnivanju Departmana predstavljalo je istovremeno izazov i privilegiju. Radilo se o izgradnji akademskog sistema od temelja, od kreiranja kurikuluma do uspostavljanja nastavnih i naučnih standarda. Studije nemačkog jezika i književnosti na Univerzitetu u Nišu predstavljaju odgovor na potrebe obrazovnog sistema i savremenog tržišta rada.
Danas funkcionišu kao zaokružen akademski sistem na osnovnim, master i doktorskim studijama, uz savremene nastavne programe usklađene sa evropskim obrazovnim standardima. Poseban značaj ima saradnja sa institucijama nemačkog govornog područja, poput DAAD-a, Gete instituta, Austrijskog kulturnog foruma i ambasada Nemačke i Austrije, kao i učešće u Erasmus+ programima akademske razmene, što studentima omogućava neposredan kontakt sa savremenim evropskim akademskim i kulturnim prostorom.
Vaš akademski put obeležen je i domaćim i međunarodnim iskustvom. Koliko je boravak u Nemačkoj uticao na Vaš naučni razvoj?
Boravak u Nemačkoj, kako u ranom obrazovanju, tako i kasnije tokom studijskog usavršavanja, imao je veliki uticaj na moje akademsko formiranje. Kontakt sa jezikom i kulturom u autentičnom kontekstu omogućio mi je da germanistiku ne doživljavam samo kao naučnu disciplinu, već kao živi kulturni prostor. Upravo taj spoj različitih kulturnih iskustava kasnije je uticao i na moja naučna interesovanja.
Bavite se pitanjem odnosa književnosti, istine i stvarnosti. Koliko je ta tema važna danas?
Književnost se, među brojnim temama, bavi i suštinskim pitanjima ljudskog postojanja ˗ pitanjima istine i stvarnosti. Savremeni svet je izuzetno složen, često protivrečan i fragmentisan, pa upravo u tom kontekstu književnost dobija poseban značaj. Ona ne nudi činjeničnu istinu u strogom smislu, ali omogućava dublje razumevanje stvarnosti i ljudskog iskustva. U tome se ogleda i njena etička funkcija: književnost podstiče čitaoca da preispituje, da sumnja i sagledava različite perspektive, odbacujući jednoznačno tumačenje stvarnosti i istine koja je neretko subjektivna i konstruisana, posebno u eri masovnih medija. Kritičko sagledavanje stvarnosti i istine je danas neophodno, ne samo u nauci već i u širem društvenom kontekstu.
Violeta Stamenković, urednik
