U vremenu u kojem se granice između stvarnosti i njene interpretacije sve češće preispituju, književnost ostaje jedan od retkih prostora dubljeg razumevanja sveta. Upravo tim pitanjima bavi se prof. dr Maja Antić, vanredni profesor na Departmanu za nemački jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Naučni rad prof. dr Maje Antić posvećen je nemačkoj književnosti i kulturi 19. i 20. veka, kao i proučavanju odnosa književnosti i stvarnosti, dok se njen nastavni i institucionalni angažman vezuje za osnivanje i razvoj savremene germanistike u jugoistočnoj Srbiji. Autor je brojnih naučnih radova i monografije, učesnik međunarodnih konferencija, rukovodilac naučnih projekata i aktivno posvećena mentorskom radu.
Sa profesorkom Antić razgovaramo o naučnom putu koji spaja različite kulturne prostore, o osnivanju germanističkih studija u Nišu i o tome zašto je književnost važna za razumevanje savremenog sveta.
Germanistika u Nišu ima specifičan razvojni put. Koliko je bilo važno obnoviti tu tradiciju?
Germanistika u Nišu nastavlja tradiciju koja u ovom regionu postoji još od sredine dvadesetog veka. Na Višoj pedagoškoj školi u Nišu, u periodu od 1950. do 1971. godine, školovane su generacije nastavnika nemačkog jezika koje su značajno oblikovale obrazovni prostor jugoistočne Srbije.
Vremenom je postao sve izraženiji nedostatak stručnog kadra, posebno u oblasti nastave nemačkog jezika. Osnivanjem Departmana za nemački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu 2017. godine, posle gotovo pet decenija prekida, obnovljen je kontinuitet germanističkih studija u Nišu i stvoren stabilan akademski okvir za obrazovanje novih kadrova.
Pored jezičkih kompetencija, studenti stiču znanja iz oblasti književnosti, kulture, prevođenja i interkulturalne komunikacije, uz mogućnost profesionalnog usmeravanja ka obrazovanju, kulturi, medijima, izdavaštvu, prevodilaštvu i različitim oblicima međunarodne saradnje. Studentima je time otvoren širok spektar profesionalnih mogućnosti.
Aktivno ste učestvovali u osnivanju Departmana za nemački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Koliko je to bio izazovan proces?
Učešće u osnivanju Departmana predstavljalo je istovremeno izazov i privilegiju. Radilo se o izgradnji akademskog sistema od temelja, od kreiranja kurikuluma do uspostavljanja nastavnih i naučnih standarda. Studije nemačkog jezika i književnosti na Univerzitetu u Nišu predstavljaju odgovor na potrebe obrazovnog sistema i savremenog tržišta rada.
Danas funkcionišu kao zaokružen akademski sistem na osnovnim, master i doktorskim studijama, uz savremene nastavne programe usklađene sa evropskim obrazovnim standardima. Poseban značaj ima saradnja sa institucijama nemačkog govornog područja, poput DAAD-a, Gete instituta, Austrijskog kulturnog foruma i ambasada Nemačke i Austrije, kao i učešće u Erasmus+ programima akademske razmene, što studentima omogućava neposredan kontakt sa savremenim evropskim akademskim i kulturnim prostorom.
Vaš akademski put obeležen je i domaćim i međunarodnim iskustvom. Koliko je boravak u Nemačkoj uticao na Vaš naučni razvoj?
Boravak u Nemačkoj, kako u ranom obrazovanju, tako i kasnije tokom studijskog usavršavanja, imao je veliki uticaj na moje akademsko formiranje. Kontakt sa jezikom i kulturom u autentičnom kontekstu omogućio mi je da germanistiku ne doživljavam samo kao naučnu disciplinu, već kao živi kulturni prostor. Upravo taj spoj različitih kulturnih iskustava kasnije je uticao i na moja naučna interesovanja.
Bavite se pitanjem odnosa književnosti, istine i stvarnosti. Koliko je ta tema važna danas?
Književnost se, među brojnim temama, bavi i suštinskim pitanjima ljudskog postojanja ˗ pitanjima istine i stvarnosti. Savremeni svet je izuzetno složen, često protivrečan i fragmentisan, pa upravo u tom kontekstu književnost dobija poseban značaj. Ona ne nudi činjeničnu istinu u strogom smislu, ali omogućava dublje razumevanje stvarnosti i ljudskog iskustva. U tome se ogleda i njena etička funkcija: književnost podstiče čitaoca da preispituje, da sumnja i sagledava različite perspektive, odbacujući jednoznačno tumačenje stvarnosti i istine koja je neretko subjektivna i konstruisana, posebno u eri masovnih medija. Kritičko sagledavanje stvarnosti i istine je danas neophodno, ne samo u nauci već i u širem društvenom kontekstu.
Violeta Stamenković, urednik
