Apelacioni sud u Beogradu ukazuje da privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela može biti određeno samo ako su kumulativno ispunjeni svi zakonski uslovi iz člana 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Sud, pre svega, mora utvrditi da postoji osnov sumnje da je fizičko ili pravno lice izvršilo krivično delo iz člana 2. Zakona, te da imovina vlasnika nesumnjivo proističe iz krivičnog dela. Pritom vrednost imovine mora prelaziti 1.500.000 dinara, a dodatno moraju postojati razlozi koji opravdavaju privremeno oduzimanje.
Poseban značaj u praksi ima kada se radi o vlasnicima-trećim licima, tj. licima kojima je imovina preneta. Sud mora jasno i argumentovano utvrditi da je imovina zaista u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima vlasnika. To uključuje detaljnu analizu ukupnih prihoda i rashoda vlasnika od početka sticanja prihoda, uključujući podatke iz RF PIO, ugovore, pozajmice i druge relevantne dokaze.
Tek kada se nesumnjivo utvrdi da vlasnici-treća lica nisu mogli zakonito pribaviti imovinu, a postoji osnov sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo i da imovina proističe iz tog dela, sud može doneti rešenje o privremenom oduzimanju.
Ovaj princip osigurava da se institut privremenog oduzimanja primenjuje isključivo u slučajevima očigledne nesrazmere, a ne za svaku eventualnu nesrazmeru prihoda i rashoda, čime se štite zakonita prava vlasnika-trećih lica.
(Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž-Poi 5/19 od 4. jula 2019. godine)
