U slučaju prinudne likvidacije društva, sud nema ovlašćenje da društvu postavi prinudnog likvidacionog upravnika ili privremenog zastupnika.
Iz obrazloženja
Odredbama čl. 546, 547. i 548. Zakona o privrednim društvima su propisani razlozi za pokretanje postupka prinudne likvidacije, način pokretanja postupka i posledice brisanja društva iz registra u slučaju prinudne likvidacije. U konkretnom slučaju, Agencija za privredne registre je pokrenula postupak prinudne likvidacije iz razloga koji je propisan članom 546. tačka 8. Zakona o privrednim društvima, a to je kada društvo ostane bez zakonskog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog zastupnika iz registra privrednih subjekata.
U slučajevima koji su propisani čl. 546. zakona, registar koji vodi registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti prevodi društvo u status „u prinudnoj likvidaciji“ i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od šest meseci. Oglas sadrži dan objave oglasa, poslovno ime i matični broj društva, razlog prinudne likvidacije, kao i obaveštenje poveriocima da u roku od šest meseci od dana objave oglasa mogu podneti predlog za pokretanje stečaja nadležnom sudu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.
Ako registar privrednih subjekata u roku od godinu dana od dana objave oglasa ne primi rešenje nadležnog suda o otvaranju stečaja nad društvom u prinudnoj likvidaciji, registar koji vodi registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti briše društvo iz registra.
Znači, u slučaju pokretanja postupka prinudne likvidacije, poverioci tog društva imaju samo mogućnost da u propisanom roku od šest meseci od dana objave oglasa podnesu predlog za pokretanje stečaja nadležnom sudu, u kom postupku dalje mogu ostvarivati svoja prava na namirenje potraživanja prema društvu u prinudnoj likvidaciji, zatim u stečaju.
Zakonom nije propisano da registar postavlja prinudnog likvidacionog upravnika, pa je prvostepeni sud pravilno izveo zaključak da ne postoji mogućnost da po predlogu predlagača postavi likvidacionog upravnika, jer je prinudna likvidacija potpuno drugi institut prestanka društva u odnosu na likvidaciju društva po odluci samog društva, kada društvo imenuje likvidacionog upravnika.
Kako zakonom nije propisan ni vanparnični postupak u kojem se može postaviti privremeni zastupnik društva za vreme trajanja postupka prinudne likvidacije, to je pravilan i zaključak prvostepenog suda da se u vanparničnom postupku, nakon pokretanja postupka prinudne likvidacije, ne može društvu postaviti privremeni zastupnik, pri tom imajući u vidu da nema uputa na shodnu primenu odredaba Zakona o privrednim društvima o postavljanju privremenog zastupnika društva, kada društvo nema zakonskog zastupnika.
(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 541/18 od 14.11.2018. godine, Bilten PAS 1/19, str. 100-102, sentenca 53)
