Ko ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu?
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu jasno definiše prava različitih kategorija lica u radnom okruženju. Osim zaposlenih u radnom odnosu, zakon obuhvata i one koji rade van radnog odnosa, samozaposlene, studente na praksi, volontere, radnike omladinskih zadruga, osobe na obuci, pa čak i one na izdržavanju kazne zatvora dok rade u okviru zatvorskih privrednih jedinica.
Ko je odgovoran za zaštitu?
- Poslodavac je odgovoran za obezbeđivanje bezbednosti i zdravlja lica u radnom odnosu, učenika, radnika omladinskih zadruga i svih koji su prisutni u radnom okruženju uz njegovo odobrenje.
- Samozaposleni sami brinu o svojoj bezbednosti.
- Organizator obuke, volontiranja ili javnih radova, kao i zavodi za izvršenje kazne zatvora, imaju obavezu zaštite svojih angažovanih lica.
Posebna zaštita za ugrožene grupe
Zakon pruža dodatnu zaštitu mladima, trudnicama na rizičnim radnim mestima, osobama sa invaliditetom i zaposlenima s profesionalnim bolestima. Ove mere definišu se kolektivnim ugovorima, pravilnicima o radu i ugovorima o radu, u cilju obezbeđivanja sigurnog i zdravog radnog okruženja za sve.
Važnost primene zakona
Primena ovog zakona osigurava dostojanstveno radno okruženje i smanjuje rizik od povreda i profesionalnih bolesti. Poslodavci, organizatori i institucije pozvani su na odgovornost kako bi svaki radnik bio siguran i zaštićen.
IZVOR: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
