Vrhovni kasacioni sud je u presudi Rev. 4532/23 od 26. aprila 2023. godine zauzeo stav da pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje postoji kada između stranaka postoji pravna nesigurnost ili spor oko određenog prava, zbog čega postoji realna mogućnost njegove povrede u budućnosti.
Sud je naglasio:
„Pravni interes tužioca za podnošenje tužbe za utvrđenje postoji ukoliko nesigurnost i neizvesnost u pravnim odnosima između subjekata predstavlja potencijalnu opasnost za povredu prava koje se tom tužbom štiti.“
U konkretnom slučaju, prethodni tužilac je podneo tužbu radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti, iako je tužena u međuvremenu svoje pravo svojine upisala u katastar nepokretnosti na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju.
Međutim, sud je utvrdio da je između stranaka postojalo stvarno sporenje o pravu svojine, naročito imajući u vidu da je prethodno pravnosnažnom presudom Višeg suda već bilo utvrđeno pravo svojine tužioca na istoj nepokretnosti.
Prema oceni suda:
„Jasno je da je među strankama sporno pravo tužioca na predmetnoj nepokretnosti i da je realno pretpostaviti povredu njegovog prava u budućnosti.“
Zbog toga je zaključeno da tužilac ima opravdan pravni interes da putem tužbe za utvrđenje zatraži sudsku zaštitu i potvrdu svog prava, jer mu druga strana to pravo osporava.
Ova odluka potvrđuje ustaljeni stav sudske prakse da pravni interes za tužbu za utvrđenje ne mora biti zasnovan na već nastaloj povredi prava. Dovoljno je da postoji ozbiljna pravna neizvesnost ili spor između stranaka koji može dovesti do povrede prava čije se postojanje traži da sud utvrdi.
Izvor: Presuda Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije Rev. 4532/23 od 26. 4. 2023. godine.
