Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu ne predstavlja odluku kojom se odlučuje o pravima, obavezama ili odgovornosti zaposlenog, već procesnu radnju u postupku prestanka radnog odnosa kojom se zaposlenom omogućava da se izjasni o navodima poslodavca.
Iz obrazloženja rešenja:
Odredbama člana 179. Zakona o radu propisani su razlozi za otkaz ugovora o radu, dok je članom 180. uređen postupak pre otkaza, prema kojem je poslodavac dužan da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz, uz navođenje činjenica i dokaza, kao i da mu ostavi rok za izjašnjenje.
Članom 181. Zakona o radu predviđeno je pravo zaposlenog da se u tom roku izjasni i dostavi mišljenje sindikata, dok član 185. propisuje da se ugovor o radu otkazuje rešenjem koje mora biti u pisanom obliku i sadržati obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Sud je istakao da postupak otkaza ima dve faze: prvu, u kojoj se zaposlenom dostavlja upozorenje i omogućava izjašnjenje, i drugu, u kojoj poslodavac donosi rešenje o otkazu ugovora o radu. Tek rešenje o otkazu ima karakter odluke kojom se odlučuje o pravima i obavezama zaposlenog.
U tom smislu, upozorenje predstavlja prethodnu procesnu radnju, a ne odluku u smislu člana 192. Zakona o radu, jer se njime ne odlučuje o pravima i odgovornostima zaposlenog, već se on upozorava na razloge za eventualni otkaz i omogućava mu se pravo na odbranu.
(Rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 2834/22 od 2. 2. 2023)
