Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) u članu 69 propisuje dodatne, posebne garancije koje se nadovezuju na osnovna prava okrivljenog iz člana 68.
Obaveštenje o razlogu hapšenja
Prvo i osnovno pravo uhapšenog jeste da odmah, i to na jeziku koji razume, bude obavešten o razlogu hapšenja. Ova obaveza organa postupka ima za cilj sprečavanje arbitrarnog lišenja slobode i omogućavanje licu da odmah razume pravni osnov i činjenični okvir mere koja mu je određena.
Transparentnost razloga hapšenja predstavlja temelj zakonitosti postupanja policije i drugih organa.
Pravo na poverljiv razgovor sa braniocem
Pre saslušanja, uhapšeni ima pravo na poverljiv razgovor sa braniocem. Zakon dopušta nadzor tog razgovora isključivo gledanjem, ali ne i slušanjem, čime se štiti tajnost komunikacije između branioca i branjenika.
Ovo pravo je od presudnog značaja za pripremu odbrane u ranoj fazi postupka, kada su rizici od procesnih grešaka ili nepromišljenih izjava najveći.
Pravo na obaveštavanje porodice i diplomatskih predstavnika
Uhapšeni može zahtevati da se bez odlaganja o njegovom lišenju slobode obavesti član porodice ili drugo blisko lice. Ukoliko je reč o stranom državljaninu, ima pravo da bude obavešten diplomatsko-konzularni predstavnik njegove države.
Posebna zaštita predviđena je i za izbeglice i lica bez državljanstva, kojima se omogućava kontakt sa predstavnicima ovlašćenih međunarodnih organizacija javnopravnog karaktera. Time se dodatno osigurava međunarodni standard zaštite prava lišenih slobode.
Pravo na lekarski pregled
ZKP garantuje pravo uhapšenog da bez odlaganja zahteva pregled lekara po sopstvenom izboru. Ukoliko takav lekar nije dostupan, pregled obezbeđuje lekar koga odredi javni tužilac ili sud.
Ova odredba ima dvostruku funkciju – zaštitu zdravlja uhapšenog i obezbeđenje eventualnih dokaza o postupanju prema njemu tokom lišenja slobode.
Rok od 48 časova: Sudska kontrola lišenja slobode
Jedna od najvažnijih procesnih garancija jeste obaveza da lice uhapšeno bez odluke suda, odnosno lice uhapšeno na osnovu sudske odluke koje još nije saslušano, mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, predato nadležnom sudiji za prethodni postupak.
U suprotnom, lice mora biti pušteno na slobodu.
Ova odredba uspostavlja jasnu i strogu vremensku granicu policijskog zadržavanja i predstavlja ključni mehanizam sudske kontrole nad lišenjem slobode.
Prava uhapšenog iz člana 69 ZKP nisu samo formalna procesna pravila, već predstavljaju suštinske garancije zaštite ljudskog dostojanstva i zakonitosti postupka.
IZVOR: Zakonik o krivičnom postupku
