- Novčana pozajmica ne može predstavljati zakoniti prihod ukoliko je utvrđeno da u trenutku davanja pozajmice vlasnici nisu imali dovoljno zakonitih prihoda ni za tekuće potrebe.
- Čak i ako je pozajmica navodno vraćena kasnije, ona se i dalje ne smatra zakonitim prihodom ako su okolnosti davanja ukazivale da sredstava nije bilo iz legalnih izvora.
Pravni okvir i sudska praksa:
- Član 48. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela – predviđa trajno oduzimanje imovine koja je proistekla iz krivičnog dela.
- Sud je u konkretnom slučaju ocenio da vansudski sporazum koji je formalno registrovao vraćanje pozajmice predstavlja fiktivnu radnju čija je svrha bila prikrivanje stvarnog porekla imovine stečene izvršenjem krivičnog dela.
Faktičko utvrđenje:
- Okrivljeni i njegova vanbračna supruga nisu imali dovoljno prihoda da bi dali pozajmicu od 150.000 evra 2013. godine.
- Navodna vraćanja pozajmice 2018. godine i deponovanje novca na račune trećeg lica nisu dokazali zakonito sticanje imovine.
- Sud je utvrdio da je okrivljeni stvarni vlasnik sporne imovine, koju je delimično pokušao preneti na treća lica radi izbegavanja oduzimanja.
Zaključak:
- Pozajmica, koja formalno postoji, ali nije utemeljena na zakonitim prihodima, ne može legalizovati imovinu.
- Ovim se ispunjavaju zakonski uslovi za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.
(Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž-Po1-Toi 8/24 od 7. 6. 2024)
