Povreda žiga može se ostvariti na više načina, u zavisnosti od toga da li je korišćen “istovetan znak za istu ili sličnu robu”, ili “sličan znak za istu ili sličnu robu”. Zakon o žigovima (član 49) propisuje da nosilac žiga ima isključivo pravo da znak koristi za obeležavanje robe ili usluga na koje se žig odnosi, te pravo da zabrani neovlašćenu upotrebu istog ili sličnog znaka ukoliko postoji verovatnoća da dođe do “zabune u relevantnom delu javnosti”.
Relevantna javnost čine prosečni potrošači robe ili usluga za koje je žig registrovan, koji nemaju stručno znanje o prepoznavanju znakova.
U slučaju kada je povreda izvršena korišćenjem istog znaka za sličnu robu ili sličnog znaka za istu ili sličnu robu, neophodno je da tužilac učini verovatnim da postoji “verovatnoća nastanka zabune”, uključujući i mogućnost da se znak poveže sa ranije zaštićenim žigom.
Sud u ovakvim postupcima procenjuje:
- “Sličnost ili identitet znakova” – uključujući grafičko rešenje, font, dodatke i celokupan vizuelni utisak;
- “Sličnost ili identitet robe” – prema klasifikaciji i svojstvima proizvoda, tehnologiji izrade i nameni;
- “Stanje na tržištu” – da li se proizvodi obeleženi suprotstavljenim znacima nalaze u prometu;
- “Korišćenje žiga od strane tužioca” – da li žig aktivno označava robu za koju je registrovan.
Privredni apelacioni sud (Rešenje Pž. 3428/20 od 17. septembra 2020.) je u ponovnom postupku naglasio da je sud ovlašćen da “samostalno oceni sličnost znakova i verovatnoću zabune”, dok prvostepeni sud mora da vodi računa o svim ovim elementima i da obrazloži svoju ocenu.
Ukoliko tužilac ne koristi žig za obeležavanje robe za koju je registrovan, to predstavlja dodatni faktor koji može uticati na verovatnoću povrede.
Ovaj pristup ističe da zaštita žiga ne zavisi samo od formalne registracije, već i od “faktičkog korišćenja žiga na tržištu” i od toga kako prosečni potrošači percipiraju znakove i proizvode koji ih nose.
IZVOR:Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 3428/20 od 17. 9. 2020
