Povreda radne obaveze kao osnov za otkaz ugovora o radu podrazumeva da je poslodavac dokazao da je zaposleni, na način, u vreme i na mestu navedenom u rešenju o otkazu, preduzeo protivpravnu radnju propisanu opštim aktom ili ugovorom o radu, kao i da postoji njegova krivica u vidu namere ili grube nepažnje.
Iz obrazloženja presude:
Odredbama člana 179. Zakona o radu propisano je da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom, između ostalog, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu, odnosno ako njegovo ponašanje predstavlja povredu radne discipline takvog stepena da radni odnos ne može da se nastavi.
Kolektivnim ugovorom tuženog bliže su uređene povrede radne obaveze, među kojima je i nesavesno, nemarno ili neblagovremeno izvršavanje radnih zadataka koje je dovelo ili moglo dovesti do teže štetne posledice.
Sud je istakao da povreda radne obaveze postoji samo ako je poslodavac dokazao konkretno postupanje zaposlenog, kao i njegovu krivicu u vidu namere ili grube nepažnje.
U konkretnom slučaju, tuženi nije dokazao da je tužilac u navedenim prilikama (30. 6, 1. 7. i 12. 7. 2013. godine) izvršio povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret, niti da je svojim postupanjem prouzrokovao štetne posledice poput poplave u hotelu ili prekida u snabdevanju toplom vodom.
Kako poslodavac, na kome je teret dokazivanja, nije pružio nesumnjive dokaze o postojanju povrede radne obaveze i krivice zaposlenog, sud je zaključio da nije postojao zakonit osnov za otkaz ugovora o radu.
Stoga je osporeno rešenje poslodavca poništeno kao nezakonito.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 121/23 od 2. 3. 2023)
