Vrhovni sud zauzeo je stav da se odredbe važećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS”, br. 32/13, 94/16 i 35/19), kojima je propisano da će se započeti postupci do dana stupanja na snagu tog zakona okončati po njegovim odredbama, odnose isključivo na procesna pravila. One ne utiču na ispunjenost materijalnih uslova za trajno oduzimanje imovine, odnosno na postojanje krivičnog dela za koje se takva mera može izreći.
U konkretnom slučaju, zahtev za trajno oduzimanje imovine podneo je Osnovni javni tužilac u Užicu protiv osuđenog lica AA, koje je pravnosnažno osuđeno za krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 2. Krivičnog zakonika. Postupak je započet u vreme važenja ranijeg Zakona („Službeni glasnik RS”, br. 32/13 i 94/16), koji je to delo izričito obuhvatao kao osnov za primenu mere oduzimanja imovine.
Vrhovni sud je ocenio da je pravilno primenjen raniji zakon, jer je u vreme pokretanja postupka postojala zakonska osnova za trajno oduzimanje imovine. Odredba važećeg zakona o okončanju započetih postupaka ima procesni karakter, te se na materijalnopravne uslove ne primenjuje načelo blažeg zakona iz člana 5. Krivičnog zakonika.
Sud je istakao da je krivično delo poreske utaje u novijem zakonu samo prenumerisano, bez suštinskih izmena, pa su navodi odbrane o neosnovanoj primeni propisa ocenjeni kao neosnovani.
Vrhovni sud, presuda Kzz 1336/23 od 31. januara 2024. godine
