Broj sportskih sporova u Srbiji poslednjih godina beleži konstantan i ubrzan rast. Iako pojedini sportski propisi i ugovori predviđaju obavezni pokušaj mirnog rešavanja spora pre pokretanja arbitraže ili sudskog postupka, posredovanje se u praksi i dalje koristi minimalno, gotovo simbolično.
Upravo zbog toga, jedan od strateških ciljeva Ministarstva sporta u narednom periodu trebalo bi da bude jačanje svesti sportista i sportskih organizacija o prednostima vansudskog rešavanja sporova. Svaki sportista ili sportski klub koji se nađe u sporu može, uz saglasnost druge strane, koristiti posredovanje kao efikasan mehanizam za postizanje rešenja bez dugotrajnih i skupih postupaka.
Prednosti posredovanja u sportskim sporovima
Ključne prednosti posredovanja ogledaju se u:
-
pouzdanosti i poverljivosti postupka,
-
značajnom smanjenju troškova i vremena,
-
očuvanju profesionalnih odnosa,
-
zaštiti reputacije sportista i klubova.
Sporazum postignut u postupku posredovanja, ukoliko je potpisan i overen kod javnog beležnika, ima snagu ugovora, a ukoliko sadrži klauzulu izvršnosti – i snagu izvršne isprave.
Šta je posredovanje?
Posredovanje je u savremenim pravnim sistemima prepoznato kao efikasan način rešavanja sporova, naročito u oblastima gde postoji potreba za brzom reakcijom i očuvanjem odnosa između strana – što je u sportu čest slučaj.
Za razliku od sudskih postupaka i arbitraža, u kojima po pravilu postoji „pobednik“ i „gubitnik“, uz visoke troškove i često javnost postupka, posredovanje omogućava stranama da same oblikuju rešenje, uz pomoć neutralnog i nepristrasnog posrednika.
Pravni okvir – Zakon o sportu
Zakon o sportu već prepoznaje značaj alternativnih načina rešavanja sporova.
Član 53. Zakona omogućava sportistima i sportskim organizacijama da sporove o pravima kojima slobodno raspolažu poveravaju sportskim arbitražnim sudovima, dok član 54. izričito predviđa mogućnost da se statutom sportskog udruženja propiše pokušaj mirnog rešavanja sporova putem posredovanja.
Sporovi pred sportskom arbitražom su hitni, a arbitra može biti samo diplomirani pravnik, što dodatno potvrđuje potrebu za stručnim i efikasnim rešavanjem sportskih sporova.
Iako Zakon o sportu sam po sebi ne sadrži konkretne visine naknada ili taksi, arbitražne institucije koje rešavaju sportske sporove obično imaju tarife koje uključuju administrativne troškove i honorare arbitara, koje zavise od vrednosti spora.
Kako započeti postupak posredovanja?
Postupak posredovanja započinje saglasnošću strana da spor reše vansudskim putem. Neophodno je:
-
dogovoriti posredovanje,
-
izabrati posrednika,
-
zaključiti sporazum o posredovanju.
Institucionalna uloga Ministarstva sporta
U skladu sa Zakonom o sportu i Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova, postoji pravni osnov da Ministarstvo sporta Republike Srbije osnuje posebno odeljenje ili elektronsku platformu za vansudsko rešavanje sportskih sporova.
Takav sistem mogao bi da obuhvati:
-
prijem predstavki i pritužbi sportista i klubova,
-
listu licenciranih posrednika sa posebnim znanjem iz sportskog prava,
-
elektronsko vođenje postupaka,
-
godišnje javne izveštaje o broju i vrsti sportskih sporova.
Načela ovakvog postupka bila bi ravnopravnost strana, isključenje javnosti, nepristrasnost, poverljivost, hitnost i efikasnost.
Okončanje postupka i pravo na sudsku zaštitu
Postupak vansudskog rešavanja sportskog spora može se okončati:
-
preporukom posrednika,
-
zaključenjem sporazuma,
-
obustavom postupka ako dalje vođenje nije celishodno.
Važno je naglasiti da posredovanje ne isključuje pravo na sudsku zaštitu ili arbitražu, niti utiče na pravo na naknadu štete. Tokom postupka ne teku zastarni i prekluzivni rokovi.
Svrha posredovanja u sportu – jedini realan put za „male“ u sportu
U praksi, posredovanje u sportu ima ključnu ulogu upravo za sportiste i klubove koji nisu finansijski moćni. Reč je o sportistima koji ne nastupaju u prvim ligama, nemaju visoke ugovore, premije ni sponzorske prihode, kao i o klubovima čiji budžeti jedva pokrivaju osnovne troškove takmičenja.
Za ove učesnike sportskog sistema, sportska arbitraža često nije stvar izbora, već prepreka. Visoke arbitražne takse, honorari arbitara i troškovi pravnog zastupanja mogu višestruko premašiti vrednost samog spora – neisplaćene plate, naknade ili stipendije. U takvim okolnostima, sportista ili mali klub neretko odustaje od zaštite svojih prava jer „spor ne vredi onoliko koliko košta postupak“.
Posredovanje tu menja logiku sistema. Ono omogućava da se spor reši brzo, poverljivo i uz minimalne troškove, bez rizika finansijskog iscrpljivanja i bez ugrožavanja egzistencije sportiste ili opstanka kluba. Umesto da pravda bude rezervisana za one sa velikim budžetima, posredovanje je mehanizam koji izjednačava šanse.
Zato posredovanje u sportu nije „alternativa“ u teoriji, već nužnost u praksi za sportiste i klubove koji žele da zaštite svoja prava, a nemaju finansijsku snagu da vode dugotrajne i skupe postupke pred sudovima ili arbitražama.
Violeta Stamenković, diplomirani pravnik
posrednik
