Prema članu 7 Zakonik o krivičnom postupku, krivični postupak smatra se pokrenutim u momentima koji su precizno definisani zakonom, čime se osigurava pravna sigurnost i jasnoća u sprovođenju pravde.
Krivični postupak može biti formalno pokrenut na više načina:
-
Donošenjem naredbe o sprovođenju istrage – kada nadležni organ započne proveru i prikupljanje dokaza u vezi sa sumnjom da je učinjeno krivično delo (član 296. ZKP-a).
-
Potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga – u slučajevima kada zakon dopušta podnošenje optužnice direktno, bez prethodnog istražnog postupka (član 341. stav 1. ZKP-a).
-
Donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku – što omogućava privremenu izolaciju okrivljenog radi zaštite postupka ili javnog reda (član 498. stav 2. ZKP-a).
-
Određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje kazne u skraćenom postupku – kada se postupak pojednostavljuje i ubrzava, uz saglasnost okrivljenog (članovi 504. stav 1, 514. stav 1 i 515. stav 1. ZKP-a).
-
Određivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja – što se primenjuje kod lica kod kojih postoji potreba za medicinskom intervencijom radi javne bezbednosti (član 523. ZKP-a).
Stručnjaci ističu da član 7 ZKP-a daje jasan okvir za formalno pokretanje postupka i omogućava razlikovanje faza postupka, od inicijalne istrage do glavnog pretresa, čime se osigurava zakonitost, efikasnost i zaštita prava svih učesnika u postupku.
IZVOR: Zakonik o krivičnom postupku
