Subjektivni rok od tri meseca u kome poslodavac može otkazati ugovor o radu počinje da teče od trenutka kada su nadležna lica kod poslodavca – neposredni rukovodilac i direktor – saznala za činjenice koje mogu predstavljati otkazni razlog, a ne od momenta kada stručne službe kasnije formalno dostave izveštaj ili prijavu.
Iz obrazloženja presude:
Odredbom člana 184. stav 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može dati otkaz ugovora o radu iz razloga iz člana 179. tač. 1–6 u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za otkaz, odnosno u roku od šest meseci od nastupanja tih činjenica.
U konkretnom slučaju, tužilac je 22. 8. 2013. godine bez odobrenja nadređenih izvršio šlepovanje vozila, pri čemu ta usluga nije evidentirana niti naplaćena. Istog dana, neposredni rukovodilac i direktor poslodavca su, putem GPS sistema i informacija dobijenih na licu mesta, saznali za sporno postupanje i naložili proveru.
Sud je utvrdio da su već 22. 8. 2013. godine nadležna lica poslodavca imala saznanja o okolnostima koje mogu predstavljati povredu radne obaveze, jer je direktor na osnovu uvida u sistem i informacija koje je dobio od rukovodioca pokrenuo proveru događaja.
„Subjektivni rok počinje da teče od dana kada su neposredni rukovodilac i direktor poslodavca saznali za činjenice koje mogu predstavljati otkazni razlog, a ne od dana kada im je dostavljen izveštaj stručnih službi.“
Zbog toga je pogrešan zaključak drugostepenog suda da rok počinje da teče od 20. 9. 2013. godine, kada je dostavljena formalna informacija.
Kako je rešenje o otkazu doneto 25. 11. 2013. godine, sud je zaključio da je subjektivni rok od tri meseca već istekao, te je otkaz bio nezakonit.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 4037/22 od 9. 2. 2023)
