Vrhovni kasacioni sud je u presudi Rev2 1418/22 od 1. marta 2023. godine, zauzeo jasan stav o tome od kada počinje da teče subjektivni rok za davanje otkaza zaposlenom zbog povrede radne obaveze.
Prema članu 184. stav 1. Zakona o radu, poslodavac može dati otkaz ugovora o radu u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za otkaz, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja tih činjenica.
Ključno pravno pitanje u ovom predmetu bilo je: ko se smatra relevantnim „saznavaocem“ činjenica – bilo koji zaposleni kod poslodavca ili samo ovlašćeno lice za odlučivanje o radnopravnom statusu?
Sud je zauzeo stav da nije dovoljno da za povredu sazna bilo koje lice u organizaciji, već da je merodavno isključivo saznanje onog lica koje je ovlašćeno da odlučuje o radnopravnom statusu zaposlenog.
U obrazloženju presude se navodi:
„U pogledu saznanja činjenica koje formiraju otkazni razlog merodavan je momenat saznanja lica ovlašćenog za odlučivanje o radnopravnom statusu zaposlenog.“
Ovo znači da interna komunikacija, uključujući e-mailove upućene neovlašćenim licima, ne pokreće rok za otkaz.
Sud je dodatno precizirao:
„E-mail koji je upućen licima koja nisu bila ovlašćena da odlučuju o radnopravnom statusu zaposlenog nije od uticaja na početak zastarelosti.“
U konkretnom slučaju, poslodavac je saznanje o povredi stekao tek kroz zaključak interne revizije, koji je dostavljen ovlašćenim licima, te se od tog trenutka računa početak roka od šest meseci.
Sud je odbio navode tužioca da je poslodavac bio prekludiran za davanje otkaza, ističući da je odlučujući trenutak formalno i funkcionalno saznanje ovlašćenog organa poslodavca, a ne neformalna interna informacija.
Zaključak
Subjektivni rok za otkaz ugovora o radu ne počinje od trenutka kada bilo ko u firmi sazna za povredu, već isključivo od trenutka kada za nju sazna lice koje je ovlašćeno da odlučuje o radnopravnom statusu zaposlenog.
Ova odluka ima značajnu praktičnu posledicu: interne informacije i neformalna komunikacija (npr. e-mailovi između zaposlenih) ne mogu se smatrati relevantnim početkom roka za otkaz.
Izvor:
Presuda Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije, Rev2 1418/22 od 1. marta 2023. godine.
