Tužilja nije dokazala da su članovi Izvršnog odbora imali generalno ovlašćenje da dolaze i odlaze sa posla prema sopstvenom nahođenju, niti da joj je od strane poslodavca bilo odobreno fleksibilno radno vreme, te je bila svesna postojanja obaveze poštovanja radnog vremena. Iz toga, kako su utvrdili sudovi, proizlazi njena krivica za učinjenu povredu radne discipline.
Iz obrazloženja presude:
„Nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev, a za svoje odluke dali su dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.“
Sud je ocenio i da su neosnovani navodi revizije koji se odnose na posebne nadležnosti radnog mesta tužilje i ovlašćenje za prosleđivanje službene elektronske pošte na privatne naloge.
„Iz odredbe člana 47. Zakona o bankama i politike sigurnosti informacionog sistema proizlazi da je tužilja postupila suprotno pravilima poslodavca, jer nije poštovala propisanu proceduru i je na svoj lični nalog prosledila poslovne mejlove i priloge, čime su ti podaci učinjeni dostupnim i trećim licima.“
Sud dalje navodi da tužilja nije osporila da je bila svesna zabrane prosleđivanja službene dokumentacije na privatni mejl, ali je uprkos tome postupila suprotno internim pravilima poslodavca, što ukazuje na njenu odgovornost za povredu radne obaveze.
Takođe, nije dokazano da su članovi Izvršnog odbora imali pravo da dolaze i odlaze sa posla bez ograničenja, odnosno po sopstvenom nahođenju, niti da je tužilji bilo odobreno fleksibilno radno vreme.
Navodi revizije kojima se ukazuje da je podatke prosledila radi eventualne upotrebe u sudskom postupku, nakon što joj je usmeno saopšteno da više ne radi u banci, ocenjeni su kao neosnovani.
Za ovakav stav sud je imao u vidu da je tužilja bila u radnom odnosu do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu od 26. februara 2019. godine, nakon sprovedenog postupka upozorenja.
„Tužilji je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 5. februara 2019. godine, na koje se ona izjasnila 12. februara 2019. godine.“
(Presuda Vrhovnog suda, Rev2. 3960/23 od 16. 1. 2026)
