Nakon opoziva punomoćja ugovor koji je punomoćnik zaključio sa trećim licem punovažan je ako treći nije znao, niti morao znati za opoziv.
Iz obrazloženja (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž 2743/2020 od 18.08.2022. godine)
Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tuženi izdao punomoćje na neodređeno vreme počev od 20.12.2010. godine, kojim je ovlastio G. K. da zastupa tuženog pred državnim organima i trećim licima u svim pravnim i faktičkim radnjama koje se odnose na nepokretnosti koje se nalaze u ul…… br…. u B. pa i da u ime i za račun tuženog zaključuje ugovore koji se tiču raspolaganja predmetnim nepokretnostima, a isto je izdato na neograničeno vreme, što tuženi tokom postupka nije ni sporio. U tom smislu punomoćnik je po navedenom urednom punomoćju bio ovlašćen da zaključuje ugovore koji se tiču snabdevanja objekta električnom energijom, zašta mu nije bilo potrebno posebno ovlašćenje u smislu člana 91. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima. Činjenica da je tuženi otkazao navedeno punomoćje dana 27.01.2011. godine što znači pre zaključenja ugovora od 04.09.2015. godine, u konkretnom slučaju ne utiče na postojanje obaveze tuženog po navedenim ugovorima, koji naknadno nisu poništeni ili raskinuti.
Naime, odredbom člana 93. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da opozivanje punomoćja kao i njegovo sužavanje nema dejstva prema trećem licu koje je zaključilo ugovor sa punomoćnikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomoćje opozvano, odnosno suženo. Prema stavu 2. istog člana, u tom slučaju vlastodavac ima pravo zahtevati od punomoćnika naknadu štete koju bi zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomoćnik nije znao ni morao znati za opozivanje, odnosno za sužavanje punomoćja.
U konkretnom slučaju, tuženi tokom postupka nije pružio dokaze da je tužilac imao saznanja da je punomoćje G.K. otkazano, pa da je i pored toga zaključio predmetne ugovore. Teret dokazivanja nesavesnosti tužioca u konkretnom slučaju je bio na tuženom, s obzirom da je tužiocu predočeno punomoćje za zastupanje tuženog izdato na neodređeno vreme. Imajući u vidu napred navedeno, ugovori o garantovanom snabdevanju električnom energijom zaključeni 04.09.2015. godine su pravno obavezujući i za tužioca i za tuženog. Osim toga, tuženi je morao znati da predmetni objekat ima struju, pa i da je neosnovano isporučena i fakturisana morao se u vezi sa tim obratiti tužiocu, a o tome nema dokaza.
Sledi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da po ugovorima o garantovanom snabdevanju električnom energijom od 04.09.2015. godine postoji obaveza tuženog da tužiocu plaća električnu energiju za sva ED brojila, odnosno merna mesta na adresi P….. br. …., …… Ovo bez obzira što je navedene ugovore za tuženog zaključio u svojstvu punomoćnika G.K., kome je tuženi prethodno otkazao dato punomoćje.
(Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž 2743/2020 od 18.08.2022. godine)
