Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje jasne mehanizme završetka izvršnog postupka, koji omogućavaju pravnu sigurnost i precizno definisanje statusa izvršenja prema izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku.
1. Načini okončanja izvršnog postupka
Izvršni postupak može biti okončan na dva načina:
-
Obustavom,
-
Zaključenjem.
Takođe, izvršni postupak smatra se okončanim kada rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje postane pravnosnažno.
2. Obustava izvršnog postupka
Javni izvršitelj po službenoj dužnosti obustavlja izvršni postupak rešenjem u sledećim situacijama:
-
Izvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju pravnosnažno ili konačno ukinuta, preinačena ili stavljena van snage.
-
Potvrda o izvršnosti odluke pravnosnažno ukinuta.
-
Stranka je preminula, a potraživanje nije nasledivo.
-
Stranka koja je pravno lice prestala da postoji, a nema pravnog sledbenika.
-
Potraživanje je prestalo da postoji.
-
Izvršenje je postalo nemoguće ili se ne može sprovesti iz drugih razloga (npr. propao predmet izvršenja, dužnik nema imovinu).
-
Drugi razlozi određeni zakonom.
Rešenjem o obustavi se ukidaju sve sprovedene radnje, osim ako to ne utiče na prava trećih lica koja su već stečena.
3. Zaključenje izvršnog postupka
Izvršni postupak se zaključuje kada se namiri izvršni poverilac. Zaključkom se utvrđuje da je preduzeta poslednja izvršna radnja.
-
Izvršni poverilac može, u roku od 30 dana od dana dostavljanja zaključka, predložiti nastavak izvršnog postupka ako smatra da nije pravilno ili u celini namiren.
-
Protiv rešenja o predlogu za nastavak izvršenja dozvoljen je prigovor.
Obustava ili zaključenje izvršnog postupka pružaju jasan završetak izvršenja, sprečavaju nepotrebno produženje postupka i štite prava svih učesnika.
IZVOR: Zakon o izvršenju i obezbeđenju
