Ugovorna strana, koja prekrši ugovornu odredbu ili u ispunjenju ugovornih obaveza postupi suprotno propisanim načelima obligacionog prava, ima prema drugoj ugovornoj strani obavezu naknade štete, ali pod uslovom da je zbog takvog postupanja, druga ugovorna strana zaista i pretrpela štetu.
Iz obrazloženja
Sledom navedenog, prema stanovištu drugostepenog suda, pravilnom primenom odredaba čl. 154. i 189. Zakona o obligacionim odnosima, tužilac bez osnova potražuje naknadu štete od tuženog, jer nema dokaza da je tužiočeva imovina umanjena, odnosno da je sprečeno njeno uvećanje, te da je do eventualne obične štete i izmakle koristi došlo radnjama tuženog. Ovo iz razloga što ugovorna strana, koja prekrši koju ugovornu odredbu ili u ispunjenju ugovornih obaveza postupi suprotno propisanim načelima obligacionog prava, ima prema drugoj ugovornoj strani obavezu naknade štete, ali pod uslovom da je zbog takvog postupanja, druga ugovorna strana zaista i pretrpela štetu. Kada druga ugovorna strana upravo usled ovakvog postupanja svog saugovornika ne pretrpi štetu, iako je do kršenja ugovora ili načela obligacionog prava došlo, tada nema osnova za naknadu štete.
(Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž 2230/2021 od 16.05.2022. godine)
