U sporu za utvrđenje ništavosti ugovora o privremenim i povremenim poslovima ne primenjuje se rok od 60 dana iz Zakon o radu, već pravilo iz Zakon o obligacionim odnosima da se pravo na isticanje ništavosti ne gasi.
Kako ističe Vrhovni kasacioni sud, lice angažovano po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima nema status zaposlenog, jer se tim ugovorom ne zasniva radni odnos. Zbog toga se ne primenjuju pravila o rokovima za pokretanje radnog spora.
Sud je dodatno naglasio:
- tužba za utvrđenje ništavosti je konstitutivne prirode i pravni interes se podrazumeva,
- na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice, uključujući ugovornu stranu,
- činjenica da je ugovor izvršen ne sprečava pokretanje postupka za utvrđenje ništavosti.
Ključno pitanje u konkretnom slučaju bilo je da li su poslovi zaista privremeni i povremeni. Ukoliko se radi o poslovima koji su stalni i sistematizovani kod poslodavca, takvi ugovori mogu biti suprotni zakonu i samim tim ništavi.
Zaključak suda:
Za utvrđenje ništavosti ovih ugovora ne postoji vremensko ograničenje, a zakonitost zavisi od stvarne prirode poslova koji se obavljaju.
Izvor: Rešenje Vrhovni kasacioni sud, Rev2. 805/21 od 20. januara 2022. godine.
