Povreda radne dužnosti zaposlenog ne može predstavljati zakonit osnov za premeštaj na drugo radno mesto, imajući u vidu da je članom 171. Zakona o radu propisano da se premeštaj može vršiti isključivo zbog potreba procesa i organizacije rada. Shodno tome, poslodavac je dužan da dokaže koje su konkretne organizacione potrebe uslovile premeštaj zaposlenog.
Iz obrazloženja presude:
U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je utvrdio da su razlozi za premeštaj tužioca sa radnog mesta šefa voznog parka na radno mesto tehničara za održavanje objekta, sadržani u osporenom aneksu ugovora o radu, bili zasnovani na navodnoj disciplinskoj odgovornosti: (kašnjenju u registraciji vozila i prekoračenju ovlašćenja u vezi sa izdavanjem računa i otpremnica, na šta je tužilac prethodno upozoren 15. 4. 2022. godine).
Sud je zaključio da takvi razlozi ne predstavljaju organizacione potrebe poslodavca, već mogu biti osnov za otkaz ugovora o radu ili izricanje druge disciplinske mere, ali ne i za premeštaj zaposlenog.
„Razlozi koji se odnose na povredu radne obaveze ne mogu istovremeno predstavljati i osnov za premeštaj zaposlenog, s obzirom da je Zakonom o radu propisano da se premeštaj vrši isključivo zbog potreba procesa i organizacije rada, koje poslodavac nije dokazao.“
Neosnovani su navodi tuženog da je premeštaj izvršen radi boljeg funkcionisanja poslova voznog parka, jer takvo obrazloženje, po oceni suda, ne predstavlja konkretnu i dokazanu organizacionu potrebu.
Sud je dalje istakao da se u ovom postupku ne ispituje postojanje eventualnih propusta u radu zaposlenog, budući da takva pitanja spadaju u domen disciplinske odgovornosti i postupaka za otkaz ugovora o radu, a ne u zakonitost aneksa.
„Premeštaj zaposlenog ne može biti mera kojom se reaguje na povredu radne obaveze, već isključivo posledica stvarnih potreba procesa rada, dok poslodavac mora dokazati postojanje tih potreba.“
Sud je ocenio da je u konkretnom slučaju došlo do protivciljnog vršenja prava, jer je zaposleni premešten bez dokazanih organizacionih razloga, dok se kao osnov zapravo navodi disciplinska odgovornost, što predstavlja zakonom predviđen osnov za druge mere, a ne za izmene ugovorenih uslova rada.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 37/25 od 7. 3. 2025)
