Nemačka planira značajnu promenu u sistemu bolovanja koja bi mogla da redefiniše odnos između zdravlja i rada. Vlada kancelara Friedricha Merza razmatra uvođenje tzv. delimičnog bolovanja, modela koji bi omogućio da zaposleni tokom bolesti rade u smanjenom obimu, umesto da budu potpuno odsutni sa posla.
Umesto dosadašnjeg pristupa „ili si potpuno sposoban za rad ili si na bolovanju“, novi sistem bi omogućio procenu radne sposobnosti u procentima – na primer 100, 75, 50 ili 25 odsto. U praksi to znači da bi zaposleni koji inače rade puno radno vreme mogli, u dogovoru sa lekarom i poslodavcem, da rade skraćeno ili prilagođeno, uključujući i rad od kuće.
Reformu predlaže ministarka zdravlja Nina Warken, a kao glavni razlog navode se visoke stope bolovanja u Nemačkoj, koje u proseku iznose oko 19,5 dana godišnje po zaposlenom.
Međutim, delimično bolovanje ne bi bilo automatsko pravo. Da bi se primenilo, moraju biti ispunjena tri uslova: procena lekara da je radna sposobnost delimično očuvana, saglasnost zaposlenog i pristanak poslodavca.
Bez saglasnosti poslodavca, primenjivalo bi se klasično bolovanje.
Ideja je posebno usmerena na duža odsustva, nakon više od četiri nedelje bolesti. U takvim slučajevima zaposleni bi mogli da se postepeno vraćaju radu, što bi, prema zagovornicima reforme, olakšalo oporavak i smanjilo nagli povratak u pun radni ritam.
Finansijski model bi ostao delimično sličan postojećem: prvih šest nedelja poslodavac isplaćuje punu platu, nakon čega se zarada deli između poslodavca (za odrađeni deo posla) i zdravstvenog osiguranja (za deo bolovanja). Istovremeno se razmatra i smanjenje naknade za bolovanje sa 70 na 65 odsto bruto plate.
Zagovornici reforme ističu da bi ovakav model omogućio brži povratak na posao, očuvanje radnih navika i veću fleksibilnost, posebno kod lakših ili psihičkih oboljenja, gde potpuna radna nesposobnost često nije nužna.
S druge strane, sindikati i deo stručne javnosti upozoravaju da bi ovakav sistem mogao dovesti do pritiska na zaposlene da rade i kada nisu u potpunosti spremni za oporavak, što bi potencijalno moglo produžiti bolesti ili pogoršati zdravstveno stanje.
Ključno pitanje koje ostaje otvoreno jeste granica između fleksibilnosti i zaštite zdravlja: da li delimični rad tokom bolesti predstavlja modernizaciju sistema ili rizik da se bolovanje postepeno pretvori u radnu obavezu?
O predlogu će konačnu odluku doneti nemački parlament.
Izvor: Fenix-magazin/DP/MMD
