Vrhovni kasacioni sud zauzeo je stav da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o povredi načela ne bis in idem, jer krivično delo falsifikovanja isprave i saobraćajni prekršaj nemaju isti činjenični osnov.
Ovo načelo, koje zabranjuje dvostruko suđenje za istu stvar, primenjuje se samo kada postoji identitet dela – odnosno isti događaj i ista radnja izvršenja.
U obrazloženju presude sud je naglasio:
„Ne postoji identitet između činjeničnog opisa prekršaja i krivičnog dela u pogledu radnje izvršenja, pa se ne radi o presuđenoj stvari.“
U konkretnom slučaju, okrivljeni je u prekršajnom postupku oslobođen odgovornosti za vožnju bez vozačke dozvole. Međutim, u krivičnom postupku je oglašen krivim jer je policiji dao na uvid lažnu austrijsku vozačku dozvolu, čime je izvršio krivično delo falsifikovanja isprave.
Sud je jasno razdvojio dve radnje:
- prekršaj – upravljanje vozilom bez važeće vozačke dozvole
- krivično delo – upotreba lažne javne isprave kao prave
Kako se navodi, iako su oba postupka proistekla iz istog događaja, pravna i činjenična osnova nisu identične, jer se radi o različitim radnjama i različitim pravnim dobrima koja se štite.
Zbog toga, oslobađajuća presuda u prekršajnom postupku ne sprečava vođenje i donošenje osuđujuće krivične presude.
Ovaj stav suda dodatno precizira granice primene načelane bis in idem u situacijama kada jedan događaj sadrži više različitih radnji koje mogu predstavljati posebna krivična i prekršajna dela.
Izvor: Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 1400/22 od 22. 12. 2022.
